Balkanci kao Nordijci?

To je najočiglednije na primeru odnosa na relaciji Beograd – Zagreb, koji čine okosnicu ukupnih odnosa u regionu, gde je nakon majskih izbora u Srbiji jedno vreme došlo gotovo do potpunog zastoja u međusobnim odnosima.

Prvi nagoveštaj otkravljivanja desio se polovinom januara posetom hrvatskog premijera Milanovića Beogradu, bilo je i nekoliko ministarskih sastanaka, ali sastanak dvojice predsednika još nije ni na vidiku, te je ceo proces normalizacije kao na usporenoj traci. U sličnom stanju hibernacije su i odnosi sa druga dva suseda – BiH i Crnom Gorom.

Kako je od zaključenja Dejtonskog sporazuma prošlo više od sedamnaest, a od početka procesa normalizacije više od dvanaest godina, očigledno je da u odnosima ovih zemalja nedostaje izvesna konstanta koja bi doprinela održivoj stabilnosti tih relacija. Bilo bi, naravno, najbolje da su se ove države okupile oko nekog novog „Maršalovog plana“, koji bi otvarao ekonomsku perspektivu regiona, ali se to nažalost nije desilo.

Kada je već tako, kada do sada nismo uspeli da iznađemo originalan model prevazilaženja balasta nedavne prošlosti kroz regionalne projekte, nema razloga da se ne koriste dobra, tuđa iskustva koja bi mogla biti inspiracija za izradu nekog našeg modela saradnje. Igmanska inicijativa, pokret nevladinih organizacija zemalja Dejtonskog sporazuma, usmeren na bržu normalizaciju međusobnih odnosa, upravo sa takvim polazištem predlaže nordijski model saradnje koji bi se, pre svega u oblasti međuparlamentarnih odnosa, mogao primeniti i na pomenute četiri zemlje.

U Evropi postoji više modela kojima se kroz unapređivanje međuparlamentarne i ukupne međudržavne saradnje doprinosi i uspostavljanju boljih privrednih, kulturnih i drugih odnosa, čime se ujedno prevazilaze i konkretni istorijski nesporazumi, pa i posledice ratnih sukoba.

Uvažavajući tu činjenicu Igmanska inicijativa, ali i predstavnici parlamenata četiri zemlje koji su do sada konsultovani, zaključili su da je zemljama Dejtonskog sporazuma od navedenih modela, ipak, najbliži nordijski. Jer, uz sve razlike, postoje i brojne sličnosti između naše sadašnje i situacije kada su nordijske zemlje otpočinjale svoju saradnju stvarajući Nordijski savet. Tako, na primer, i nordijske i naše zemlje Dejtonskog sporazuma pripadaju istom geografskom, kulturnom i političkom prostoru, a sem u slučaju finskog jezika, ne dele ih značajnije jezičke barijere. I jedne i druge su, kroz bližu i dalju istoriju, imale dosta zajedničkog, ali i različite sporove, pa i ratne sukobe, koji su ostavili posledice kako u međusobnim odnosima, tako i u svesti građana ovih zemalja. Među nordijskim zemljama pojedine su članice NATO pakta, druge nisu, neke su članice Evropske unije, druge ne, a ta će situacija još više podsećati na našu nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Isto tako neke nordijske zemlje su u zoni eura, a neke ne, što je slučaj i u našem regionu. I konačno, za razliku od izraza „balkanizacija“ – izraz „nordizacija“ nema negativnu konotaciju već naprotiv – asocira na najuspešnije zemlje Evrope koje, i pored svetske ekonomske krize, i dalje imaju zavidne ekonomije i visok standard građana.

U dosadašnjim dvogodišnjim naporima na unapređivanju međuparlamentarne saradnje zemalja Dejtonskog sporazuma po nordijskom modelu Igmanska inicijativa je dobila punu podršku Nordijskog saveta, kao i ambasada nordijskih zemalja u regionu, posebno Norveške ambasade u Beogradu.

Ono što je možda još značajnije je činjenica da je podrška dobijena i od predstavnika sva četiri parlamenta. U okviru ove inicijative već su održana dva sastanka predsednika spoljnopolitičkih odbora četiri parlamenta, što će postati redovna praksa. U Sarajevu je nedavno u organizaciji Igmanske inicijative održan i skup na kome su brojni predstavnici parlamenata razgovarali o modalitetima i oblastima u kojima bi se stalna saradnja između četiri parlamenta najpre mogla uspostaviti.

Najčešće je isticana oblast slobode kretanja ljudi, posebno radne snage, pa privredna saradnja, pre svega u oblasti energetike, zatim zaštita životne sredine u okviru koje bi bila poželjna i institucionalizacija pune i otvorene prekogranične saradnje u borbi protiv elementarnih nepogoda kao što su požari i poplave. Četiri zemlje Dejtonskog sporazuma imaju zajedničko kulturno nasleđe i tu činjenicu treba iskoristiti kao nešto što nas spaja i doprinosi boljem međusobnom razumevanju.

Na osnovu ovih sugestija ekspertska grupa Igmanske inicijative sačiniće predlog modela unapređivanja međuparlamentarne saradnje, koji će preliminarno biti predstavljen na sastanku u Beogradu, čiji će domaćin početkom maja biti Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. U finalnoj varijanti, na tematskoj sesiji Igmanske inicijative u Podgorici, čiji će domaćin početkom juna biti Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore, ovaj model međuparlamentarne saradnje biće predočen i predsednicima četiri parlamenta.

Treba reći da ovu inicijativu ponekad prati i sumnja da će ona moći da se sprovede u praksi, uz konstataciju da smo mi, ipak, iracionalni Balkanci, a ne proračunati Nordijci. Uz stereotipe koje izbijaju iz ovakvog stava, on prenebregava i jednu ordinarnu činjenicu. Naime, i ti naizgled hladni i proračunati Nordijci su te davne 1952. i te kako bili opterećeni sukobima iz svoje prošlosti, ali su ih, shvatajući svoj najbolji interes, ostavili po strani kako bi stvarajući Nordijski savet od tog regiona napravili pristojno mesto za život i ne bežeći od prošlosti otvorili perspektivu bolje budućnosti narednim pokoljenjima. Zašto to ne bismo mogli i mi?

Autor je kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju