Pre neki dan sam izglasala Basa (Svetislav Basara) za doživotnog premijera! Jok, more! Za doživotnog demokratskog diktatora! Oksimoron? Naravno. Ali, u tekstovima živopisne glupoštine sa kojima se svakodnevno susrećemo, a ipak zastaje dah kada ih svede na ogoljenu suštinu.
On je neopevano duhovit čovek, i te kako se nasmejemo kada to čitamo. Samo, eto,nije smešno, opasno je. A sve što je opasno, suzbija se, da ne ugrožava normalne i zdrave ljude. Jednom, nekim pa opet suludim povodom rekoše: „Na ljutu ranu, ljuta trava“! Pa, ajmo i mi tako! Dozvoljavam sebi slobodu da mislim kako sam normalna i zdrava osoba. Volela bih odgovor na pitanje: dokle ćemo mi, u ime nekakvih „demokratskih sloboda“ – za razliku od demokratskih sloboda, koje veoma poštujem!, morati da trpimo svakakve protuve, i to ne samo njihove reči, nego i njihova dela?! Dakle, imamo li pravo na demokratskog diktatora, koji će znati i imati ovlašćenja, (samoovlašćenja?) da se izbori sa ovakvim šljamom, a da pri tome ne ugrožava pristojan i normalan svet, željan samo malo mira u kući, na ulici, poslu…i, na kraju krajeva, zdravog razuma u svojoj glavi? A ako vam se ne dopada ono „diktator“, ama zovite ga i NJKV, samo, pobogu, neka neko nešto uradi! Naravno, ne očekujem od čoveka da rešava naše životne probleme – samo, kada čitam njegove tekstove, daje mi puno povoda da se lepo nasmejem, ali i da osetim potrebu da se izjadam i kažem kako mi je stvarno, stvarno, svega dosta! Puno ga pozdravljam i, naravno, sve u redakciji.
Stalna čitateljka, Jelena
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
