Beograd uzvraća udarac naprednjacima 1Foto: Danas

To upravo ovih dana Beograd radi svojim mučiteljima i dušmanima, onima koji trenutno njime upravljaju ubeđeni da su ga pobedom na izborima osvojili kao svoj plen koji treba očerupati i totalno opustošiti.

Vi Beograd divljačkom divljom gradnjom, on vas ružnim ulicama bez duha, bez travke i bez drveta. Vi njega betoniranjem i popločavanjem parkova, on vas ulicama rekama. Vi njega Beogradom na vodi, on vas sa 32 pumpe da ispumpavate vodu do besvesti i doveka. Vi njega bulevarom Wudroa Wilsona, on vas adresom nekog bulevara po imenu nekog njihovog šeika iz Abu Dabija pa neka vam tamo pišu i šalju račune za struju. Vi njega neočišćenim kanalima i šahtovima, on vas totalnom poplavom i fekalijama. Vi njega Trgom Republike, on vas saobraćajnim haosom.

Vi njega Gondolom i tu Beograd nema sa čim da vam uzvrati, ranjen i dotučen samo pusti suzu i zanemi ubogaljen za sva vremena.

Beograd je prošle nedelje ličio na biblijski potop – stotine njegovih ulica su postale reke noseći ljude, automobile. Autobuse, sve što je bilo na putu vodenoj stihiji. I to sve od jedne kiše a ne od neke izlivene reke.

Tako je Beograd kažnjavao one koji ne brinu dovoljno o njegovom organizmu, koji ne brinu dovoljno o njegovom zdravlju, koji dopuste da se ozbiljno razboli i naglo ostari a oni se prave da to ne vide već ga besomučno šminkaju i kinđure glupostima i ukrasnim sijalicama uvereni da će im prevara uspeti i da će zabašuriti bore na licu oronulog starca – starog 2.000 godina.

Oni koji su ovde živeli u II veku naše ere, znali su kako da se odbrane od velike vode i kako da je sačuvaju kako bi je kasnije koristili. Rimski Singidunum tog vremena kao i njegov vojni logor imali su ulice popločane velikim kamenim pločama i uzdignute trotoare na porticima i nisu se plašili kiša. Oni su se zapravo radovali svakoj kiši.

Da smo raskošnu Rimsku ulicu vojnog kastruma u dužini od 35 metara, sačuvali na mestu gde je otkrivena – na samoj lokaciji novog shoping mall-a u Rajićevoj ulici i da je ona konzervirana, izložena uklopljena u hol tržnog centra izraelskog vlasnika, upravo onako kako su i nalagali projektni uslovi za taj objekat – mi bi sada znali kako su se Rimljani borili sa velikim kišama pre dvadeset vekova, pa bi možda nešto od njih i naučili.

Umesto toga investitoru je uz pomoć projektanata i gradskih birokrata bilo samo važno da dvostruko ugoji svoj objekat i da umesto 30.000 metara kvadratnih izgradi 60.000, a za otkrivene ostatke ovako važne arheološke celine nije mario pa je ona jednostavno iskopana i uništena. Postoji jedna priča-opravdanje da su ove ulične kamene ploče popisane i završile na nekakvoj gomili u podrumu nekog muzeja što je potpuno isto kao da su bačene.

Ni investitor, ni projektant niti pak zaduženi arheolog nisu imali onaj toliko važni etički gen da prepoznaju veličinu i vrednost nađenog i za izvanrednu priliku da sa njim do neba obogate prostor centralnog hola tržnog centra koji je i inače impresivno bogatog volumena.

Da bi stvar ispala banalna do kraja nekoliko kamenica je preneto do pred glavni ulaz iz Knez Mihailove ulice i preko toga postavljeno staklo. Tu nema nikakve table na kojoj bi se objasnilo posetiocima Centra šta leži ispod tog stakla niti to znaju hostese na info pultu. Danas nema ni tog stakla već je preko njega postavljena neka drvena grdosija za nekakve performanse ili za šta god.

Kada ovakav odnos imate prema iskopini koja najrečitije govori o istorijskom i kulturnom identitetu glavnog grada onda nije čudo što se nađu novi urbani varvari koji odmah pronađu unosni posao vredan mnogo novca, proglase ga projektom od nacionalnog interesa a onda to pravdaju svojim naumom da ulepšavaju i modernizuju grad gradeći mu novi identitet ne pitajući nikoga – nizašta.

Ista ovakva sudbina najverovatnije očekuje i Studentski trg i Vasinu ulicu jer odluku treba da donesu isti oni loši đaci.

Pre neki dan su samozadovoljno obznanili da su potpisani ugovori sa kineskim kompanijama o sveukupnoj koncesiji – projektovanje, građenje, korišćenje – što znači da će njihove teške mašine uskoro početi da rovare ulice i ono što je pod njima. To će značiti da su se vlasti Beograda oglušile o sva upozorenja i apele struke i građana da pre dolaska mašina budu obavljena detaljna i sistematska arheološka istraživanja čitavog šireg lokaliteta na kome se sa velikom sigurnošću mogu očekivati obimne očuvane arheološke celine iz doba Rimskog Carstva, civilnog naselja i vojnog kastruma – Singidunum.

Za kraj ove kratke priče o Beogradu iz doba potopa od pre neki dan neka ostane zapisan jedan poseban igrokaz koji se dogodio na terenima poplavljenih nesrećnih naselja na levoj obali Dunava. Gomila ojađenih građana kojima su uništene kuće i dvorišta, oko njih prljava pučina gde se kišnica izmešala sa izlivenim septičkim jamama i usred toga jedna stolica sa koje se puku saopštava svetla budućnost – da će se uložiti pet do 10 milijardi evra za veliki investicioni preporod koji će konačno rešiti i kanalizaciju i puteve i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i da će se svi koji žele – zaposliti.

Bilo bi mnogo lepo da je istinito. Ali nije.

To tako izrečeno obećanje je istovetno kao kada izgovorite da ćete izgraditi jedan do tri metroa. Pa nisu milijarde evra šljive pa da kažete – treba mi pet do 10 kilograma šljiva da ispečem da bih dobio jedan litar rakije. Ovo su milijarde evra. Da je u pitanju ozbiljna namera i ozbiljna finansijska analiza, onda bi se reklo- uložićemo pet do 5,2 milijarde evra što bi proisteklo iz neke iole ozbiljne računice nameravanih investicija.

Ovako to samo liči na još jednu šarenu lažu koja je i ovcama jasna i govori o tome da je stiglo vreme da se izgovori baš sad jer mart mesec samo što nije.

MERA i SMISAO – o tome se radi.

Što se Beograda tiče on mora da se brani sam. Znači da mu je jedini spas – samoodbrana.

Autor je arhitekta