Blaćenje Ahtisarija

Bivši finski predsednik Marti Ahtisari, specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova, nikad nije bio naročito omiljen u krugovima spske vlasti i ovdašnje javnosti. Od samog početka bečkih pregovora Finac je u Beogradu dočekan bukvalno na nož, mada je možda i sam, nekim svojim pomalo neopreznim izjavama, pokatkad delimično podgrevao takav javni odijum.
Naravno, u međunarodnim odnosima nije obavezno da neko nekog mora da voli, za emocije tipa ljubavi i mržnje tu i nema mesta. Ali, jedna je priča političko razilaženje ili različito viđenje jedne te iste situacije. To je nešto sasvim normalno u normalnom demokratskom svetu. U tom nadmetanju potpuno je legitmno i prihvatljivo braniti svoje ili dovoditi u pitanje i obarati tuđe stavove, prevashodno valjanim argumentima, konkretnim dokazima ili pravima.
Potpuno je, međutim, druga priča, nedopustiva, kada se politički protivnik, ma koliko bio neomiljen, politički diskvalifikuje, blati na sva usta i minira sve ono što je dotad radio isključivo na osnovu nedokazanih optužbi iz krajnje sumnjivih i neidentifikovanih izvora. Baš takvim argumentima vitlao je Džim Džatras, predsednik Američkog saveta za Kosovo i Metohiju, koji je na konferenciji za novinare u Beogradu optužio Ahtisarija da je „primio novac od albanske mafije“, pozivajući se na izveštaj nekakave fantomske „specijalne službe iz Vašingtona, Globalnog informativnog sistema“. Osim tzv. Specijalne analize koju je, istini za volju, mogao da napiše bilo ko, Džatras nije ponudio nikakav drugi dokument kojim bi dokazao svoje navode, već je samo rekao da je „izveštaj radila specijalna američka služba preko svojih poverljivih izvora unutar tajnih službi“! Sve pouzadniji do pouzdanijih izvora i dokaza.