Čarobnjak Vili

Porodica pisca Adrijana Džejkobsa tužila je nedavno autorku romana o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru, škotsku književnicu, Džoanu Rouling, jer je navodno prepisala njegov roman iz 1987. „Čarobnjak Vili“. Džejkobsovi traže odštetu od 500 miliona funti. Nekako istovremeno, stanovita albanska kulturno-politička

mito-delatnica, A. D. Ljeljo (iza koje se, izvesno je, jedino ne krije Džoana Rouling) ustalasala je ovdašnju javnost nakon što je njujorški izdavač „Palgrejv Makmilan“ najavio da će ta američka kuća, 7. jula objaviti njen „znanstveni“ uradak o izvesnom Milosu Kopilicu koji je još 1389. ni manje ni više nego ubio turskog sultana Murata, tokom bitke na Kosovu, ama je Ana to tek sad doznala. Ljeljova je sačinila svoju verziju kosovskog mita prema kojoj su glavni protagonisti kosovskog boja bili preci Agima Čekua, a silni oklopnici bez mane i straha, drevna preteča UČK. Mnogo je nagađanja, s obzirom da knjiga A.D. Ljeljo još nije objavljena, o čemu se tačno radi, ali američki izdavač, po pisanju pojedinih medija, planira već sada nastavak Ljeljine fantazmagorije u kojoj će, i već pomenuti Hari Poter zauzeti značajno mesto u Kopilic-verziji mita o vitezovima cara Lazara! Poteru će, kako saznajemo, biti odstranjena Hermiona, njegova, prema verziji Roulingove, tinejdžerska prijateljica (prva ljubav?), da bi kroz avanture Kosovskog boja u ekspertizi Ane De Ljeljo, albanskog letećeg viteza Potera pratio verni Milos Kopilic. Priroda njihove veze mogla bi sadržavati i natruhe homoseksualnog odnosa, čime bi se na novi prihvatljiviji način, raskrstilo sa predrasudama o tome da veliki nacionalni junaci ne mogu biti istopolno orijentisani, saznajemo iz izvora bliskih njujorškom izdavaču koji je želeo da ostane anoniman.

Autorka Harija Potera, Džoana Rouling, budući zatečena tužbom porodice Džejkobs za plagijat, za sada se nije izjasnila kako će reagovati ukoliko se glasine o inkorporiranju Harija Potera u deljeljovski mit o Kosovu, pokažu istinitim. Prema pisanju lokalnog britanskog tabloida, celu ovu bizarnu priču kratko je komentarisala samo PR služba škotske književnice rečima: „Ha, ha, to su gluposti… Kako bi gospođa Dilajla, o kojoj govorite, mogla da „preuzme“ lik Harija Potera koji je izmišljena ličnost nastala u mašti gospođe Rouling, i smesti ga u nekakvu kvaziistorijsku, ili mitsku priču, to je nonsens“. Na opasku novinara da je Dilajla, lik iz poznate pesme američkog pevača Toma Džonsa, a da se tvorkinja Kopilika zove A.D. Ljeljo, PR služba Roulingove odgovorila je da to ništa ne menja na stvari.

Danima „Politika“ ozbiljno (!) izveštava o ovom „fantastičnom poduhvatu američkog izdavača“ i autorke De Ljeljove, koji bi – s obzirom da je reč o još jednom mitomanskom poduhvatu, gde se savremena politička dešavanja oko nezavisnosti Kosova pokušavaju rešiti na sumanutim osnovama još jednog, (o, ne, zar opet!) nebeskog, sada albanskog, mita o Kopilicu – bio komičan, da već nije tragikomičan. Ispod ovih tekstova u Politici, objavljeno je ukupno oko šest stotina komentara, ozlojeđenih čitalaca. Histerija kakva se ne pamti još od posete Nika Slotera. Ipak, pažljivim čitanjem, jasno je da novu mitomanku i navodnu eksperticu za Kopilica i vilu Ravijojlu, niko, čak ni u Srbiji ne bi shvatio ozbiljno, da se knjiga ne objavljuje u Njujorku. Kako god, no, domaći kritičari mitomanije (Ivan Čolović i drugi, koji se zloupotrebom mitova u politici bave godinama), tek sada, imaće u rukama pravu poslasticu, u vidu još iščašenijeg novog fenomena kvaziscientističke novokomponovane – mitotvorbe, pride nastale na plagijatu jednog i onako preživahnog nikad fosiliziranog, i politički preprisutnog mita o Milošu Obiliću i kosovskim vitezovima.

Izdavačka kuća „Blumsberi“ saopštila je da će se suprotstaviti tužbi kojom se njihov ekskluzivac Džoana Rouling optužuje za intelektualnu krađu. „Tvrdnje o plagijatu su neosnovane, ničim potkrepljene i neistinite“, piše u saopštenju izdavačke kuće. „Džoana Rouling nikada nije čula za Adrijana Džejkobsa, nije videla niti čula za njegove knjige“.

U ovom neverovatnom izdavačkom trajleru bilo bi zanimljivo čuti argumentaciju kojom bi Njujorški izdavač „Palgrejv Makmilan“ odgovorio na tužbu zbog objavljivanja knjige Ane de Ljeljo, koja je sa hiljadama stranica srpske epske poezije o Kosovskom boju i Obiliću zasigurno upoznata, koliko i čitava Evropa. No, kako Anu de Ljiljo baš i nema ko da tuži iz Srbije, preostaje nam da se zabavljamo suđenjem za intelektualnu krađu izmišljene ličnosti Hari Potera.

Dodatnu pikanteriju ovom kalamburu svakako predstavlja i podatak da su opštinske vlasti Gnjilana, na Vidovdan, srušile spomen česmu vitezovima kneza Lazara, u centru grada. Siroma čarobnjak Kopilic!