Foto: Miroslav DragojevićA čemu se pravi prijatelji fudbala u Srbiji mogu nadati posle ispadanja Zvezde, Partizana, Vojvodine i Čukaričkog iz kvalifikacija za evropske kupove još na njihovom početku.
Kada se nada zasniva samo na lažnoj podlozi kao što je imitacija profesionalnog takmičenja zvana Jelen Super Liga – onda je to lažna nada. Jer ne može se sačuvati zgrada čiji su temelji razoreni.
Potpuno je razumljivo da u ovom vremenu društvenog haosa, besposlice, nemaštine i siromaštva, ljudi čeznu makar za sitnim jeftinim prozaičnim i banalnim radostima. Zato i odlaze na utakmice Zvezde i Partizana kad ovi dođu u Surdulicu, Ivanjicu, Suboticu ili Čačak. Taj narod nikako da shvati da to što su nekad bili Zvezda i Partizan, više ne postoji. To je samo lepa i daleka prošlost. Stvarnost je ovo što se danas zbiva kod propalih velikana. Nama su ljudi moji ukrali i uništili Zvezdu i Partizan. Političko pravnim manipulacijama i uzurpacijama tzv. „večite rivale“ su kao Udruženja građana malo po malo, uzeli pod svoje njihovi samoproglašeni „najverniji“ navijači. To pravo udruživanja građana, oni su pretvorili u vlasničko-upravljačka prava nad klubovima. Sve te vođe Delija i Grobara nekada su bili fudbalski huligani a onda su vremenom evoluirali u „borce za srpstvo“, pa za Kosovo i pravoslavlje. A u stvari, da se ne lažemo, oni su „čedo“ naše tajne policije. Uradili su za nju mnogo značajnih poslova, od horskog traženja ostavki predsednika, preko pravljenja barikada na Kosovu, do paljenja ambasada u Beogradu i razbijanja gej parada. Oni su prekidali večiti derbi i kad god su hteli, orgijali su i bukvalno ubijali na našim najvećim stadionima.
Zbog njihovih zlodela u fudbalu, Srbija je dva puta eliminisana sa evropske scene i pored svega osim verbalnih osuda, za njih nikakvih posledica nije bilo, baš zbog pomenutih „zasluga“. Reč je o našoj fudbalskoj „Koza nostri“. O bulumenti tetoviranih, nabildovanih, kockastih, sa „briljantin“ frizurama ili ćelavih glavonja predvođenih politikantima sa tompusima kao „ideološkim“ rukovodiocima. Oni danas ispunjavaju lože stadiona „Rajko Mitić“ i vojnog objekta u Humskoj. Oni su građanima ukrali nekada velike sportske klubove i pretvorili ih u trgovinska preduzeća. Zato igrači čiji su oni „poslodavci“ kad pobede odlaze da se zahvale severu i jugu. A kad izgube odlaze da se iskupe, tražeći oprost i trpeći neviđena ponižavanja. Ova država međutim ne štiti ni svoje radnike od stranih poslodavaca, pa zašto bi fudbalere od „fudbalskih“. To je jedan patološki sadističko-mazohistički odnos, a sportisti koji dozvoljavaju da ih tako zlostavljaju, su bez karaktera i čisti gubitnici.
Zato je u Zvezdi i Partizanu sve kratkog daha, kao vrisak. „Stado“ ne može voditi ni samo sebe, a kamoli fudbalski klub. „Stadu“ je potreban pastir koji će imati novac, kičmenu moždinu i mozak. S tim što novac ne sme biti ni prljav ni opran, već zakonski zarađen.
Sve to fudbalski ljudi u Srbiji i nemaju i ne znaju, zato ni nada više nije uteha.
Autor je voditelj emisije „Sportska galaksija“ na Jutjub kanalu
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
U Peći čovek sahranjen po drugi put
Em pandemija, em siromašne, pa još i tučene
Svaka čast Milojko
Ništa što naš Milojko napiše ja, naravno, ne čitam, ali uvek za njega imam spreman predlog da u svaki svoj članak uključi analizu (1) kako je to JSD Partizan najveće zlo u srpskom sportu ikada i (2) da nam uvek iznova ispriča priču za laku noć o 3 stuba srpstva, SPC, SANU i FK Crvena zvetda.
Milojko je najveci genije i jedan od retkih u srbiji koji sve tacno vidi.
Ova država i nije država. Da je država, u ma kakvom haosu bila, nešto bi se barem moglo pokrenuti. Uzmimo primer hokeja u Rusiji. Rusija je dobar primer iz kakvog se rasula i to kakvih razmera može izaći ako nam je kasno za Češku. Cinično je što se i svi ti red devilsi, zulu warriorsi, shadowsi, alcatrazi, sextonsi i ostali kunu u Putina a kod njega u sistemu ne bi majci vileneli… Nažalost (i na njegovu ličnu sreću cenim) Putin ipak nije Srbin i ne treba mu zamerati što neće da počisti vore v zakone u nas. Dobro je i da tzv država još nije platila milione evra nekom jura-divu da kupi crveno-belo-crne i da igrači igraju u pelenama o jednako našem ali moguće i nejednako većem trošku. Eto i nešto dobro. A nada ne umire, umiru samo oni koji se nadaju ali ih uvek zamenjuju novi. Možda u manjem broju ali jednoga dana imaćemo predstavnika i u baraž fazi za ulazak u ligu Evrope, tipujem na FK Mladost Bački Petrovac.
Hvala ti Milojko što mi oči otvori, ja naivan mislio da su ti ““““borci za srpstvo““““ neki samosvesni građani višeg reda, kad ono međutim, to obično krdo huligana na povodcu tajne policije.