Crvena linija

Zauzimanjem zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici, radnici pravosudnih organa srpske nacionalnosti otkrili su još jednu tačku Akcionog plana za Kosovo i Metohiju. U Miloševićevo vreme takve akcije nazivane su oslobađanjem. Sada je to uzvratna mera povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti. Izveštači s lica mesta javili su da je kapija kosovskomitrovičkog suda razvaljena upotrebom sanitetskih vozila. Iz toga sledi da iza navodno samoorganizovanih građana i radnika stoje neke institucije države Srbije. Neko zvanično lice moralo je potpisati nalog da se vozila za prevoz bolesnika (zlo)upotrebe za izvršenje političkog zadatka.
Učesnici tzv. spontanih protesta u srpskim sredinama na Kosovu smatraju da iza njih stoji država i zahtevaju da ona deluje još odlučnije. Beograd je zvanično stao iza preuzimanja pruge od administrativne granice do Zvečana. Podržao je i policajce srpske nacionalnosti koji su otkazali poslušnost međunarodnoj administraciji u Prištini i istupili iz Kosovske policijske službe. Šef Unmika Joahim Riker je ozlojeđen, mada nema razloga za iznenađenje. I pre 17. februara bilo je izvesno da kosovski i Srbi i Beograd proglašenje nezavisnosti neće dočekati skrštenih ruku. Zaposedanje zgrade suda za obe strane je novi test. Ekstremistima na srpskoj strani najviše bi odgovaralo da međunarodna policija primeni silu. To bi im bio dokaz da je Unmik pristrasan i da je jedini izlaz – podela Kosova. Nasilju bi se još više obradovali ekstremisti na albanskoj strani, koji su se dosad klonili nepromišljenih poteza: dobili bi povod i izgovor za uzvraćanje. Na najvećim iskušenjima je međunarodna zajednica: ako zvanično smatra da je posredi gaženje zakona i reda kojim je pređena „crvena linija“, ne može se zadovoljiti posmatračkom ulogom.
Povratak pravde na Kosovo neophodan je svim njegovim stanovnicima. Krajem osamdesetih, posle ukidanja autonomije pokrajine, pravosuđe u njoj postapeno postaje jednonacionalno i jednopartijsko. Stvorena je idealna osnova za korupciju bez granica. I Srbi i Albanci znali su da se može kupiti svaka presuda i da se za odgovarajuću sumu može izigrati svaki zakon. Tokom devedesetih većina zaposlenih u kosovskom pravosuđu iskoristila je priliku da se obogati i stekne veliku imovinu van Kosova. Sada bi ti isti ljudi trebalo da obezbede pravni suverenitet Srbije severno od Ibra.