Ćutanje građana 21 godinu posle

Građani Srbije, puni nade i optimizma smenili su režim Slobodana Miloševića koji je iza sebe ostavio pustoš, ratove, sankcije, bedu, politička ubistva, hiperinflaciju… desetine hiljada izbeglica, neisplaćene plate, dečije dodatke, penzije…

Nada se vratila dolaskom dr Zorana Đinđića na čelo prve demokratski izabrane vlade. Srbija je krenula na dobrom putu. Polako su se vraćali osmesi na licima ljudi. Vraćene penzije, dečiji dodaci, poljoprivredne penzije… Srbija se polako vraćala u svet i svet u Srbiju. Život je počeo da se vraća. Sve do 12. 3. 2003. godine, kada je Zoran Đinđić zaustavljen na vratima svog radnog mesta hicem u srce. I nije tada pucano samo u srce premijera već u srce Srbije. Srbija je zastala….

Danas, 21 godinu kasnije, imamo na ulicama osuđene ratne zločince koji sakupljaju potpise za oslobađanje ubice premijera. Potpise sakupljaju oni koji su osuđeni za zločine protiv čovečnosti, ratni profiteri i ubice. Na vlasti imamo ljude koji su pre Petog oktobra bili vlast. Imamo ljude koji su pretili novinarima, sudili po njihovom monstruoznom Zakonu o informisanju, imamo afere Krušik, Jovanjicu, naplatnu rampu… imamo sve samo nemamo slobodu. Sloboda je nestala negde u maju 2012. Nemamo parlament, nemamo vladu, nemamo ministre, nemamo institucije. Imamo jednog čoveka koji je gospodar života i smrti svakome od nas.

Imamo diktaturu u srcu Evrope a Evropa nemo posmatra. Ona Evropa u koju smo svi imali velike nade danas podržava otvorenu autokratiju Aleksandra Vučića. Ćute i građani. Oni isti koje surovo pljačkaju na svim mogućim nivoima. Imamo medijski mrak i režimska glasila, koja su sve samo ne ono što treba da budu. Ali balon je prenaduvan. Može da pukne svakoga trenutka. Gladni, ojađeni, osiromašeni narod – ćuti. Ta tišina plaši ovu vlast. Do kada će trajati?

Autor je član GO Pokreta Demokrate Srbije i aktivni učesnik petooktobarskih promena