Deda Mraze ne silazi sa autoputa

Drugo, kako ih iskoristiti. Stalno mi ponavlja jedna koleginica da bi sada, ili nikada, trebalo tražiti sve šta kome fali, jer ovi naši na vlasti, kad ublede i ufitilje od straha da će je izgubiti, načisto ne znaju šta rade. Idu okolo s praznom torbom, podseklo ih po sred srede, i dele obećanja punom šakom. Svi smo mi pomalo socijalisti, kako pre deset godina, baš u vreme kad je ovde najtvrđi liberalni kapitalizam stao da popušta, rekao sada opet politički toliko oporavljeni Boža Đelić da se naglavačke ubacio u takođe neveselu evropsku kadrovsku matematiku, kandidaturom za direktora Evropske banke za obnovu i razvoj. A ta mi je među omiljenim donatorima. Toliko da bi joj rado donirala Božu. Ali joj ne bih dala Komercijalnu banku ni za gomilu ojačalih evrića. Povukao se i Međunarodni monetarni fond da ne gleda. Fiskalni savet okolo šalje neka upozorenja ljudima i strankama kojima su ovi dani biti, ili ne biti. Na vlasti. Ne bi bilo prvi put da nam računi za njihove predizborne poklone na sve strane stignu na naplatu kasnije, pa da se i oni sami iznenade i među sobom zarate. Ali to će biti posle, treba preživeti sada.

POSLE OBEĆANJA: Putevi su opet u modi. Toliko je proteklih godina reči na njih potrošeno da bi nam na putevima i brzim prugama odavno trebalo da zavide i Nemci i Švajcarci i Šveđani i svi Evropljani kojih sam se setila i kojih nisam. Toliko je to komplikovna problematika da obrazovani ljudi u vladi ne mogu kako treba da saberu dva sa dva nego nam se jedni kunu da su nam maltene poklonili 100 kilometara novcijatih puteva, a drugi tačno znaju da nije 100 nego celih dvesta, pa valjda su ih oni sopstvenim stopama onoliko puta premerili. Sve u pratnji stranačkog kandidata za premijera. Naročito je izgleda izborno osetljivo pitanje puta Južni Jadran. Slaba mi je satisfakcija što se neki pripadnici vladajuće koalicije javno stide što su oborili koncesiju za izgradnju tog puta iz čiste političke pakosti i ostavili pogibeljnu džadu onom delu Srbije „gde im živi narod“ što rekao građevinac Goran Rodić, odnosno onom delu Srbije gde im žive birači. Pa sad idu okolo i tačno znaju za koliko će sledećih godina izgraditi ono što su u par dana srušili zajedno sa svojom omiljenom, finansijski kad treba, nesolidnom firmom. Ali ja se nikad neću umoriti i prestati da podsećam neke političare, koji vole da se ističu i bez potrebe i za sebe kupe i zasluge kojima se i nije ponositi, da su tada obećali da će se iz politike povući ako do kraja mandata ove vlade ne bude završen Koridor 10. Eno ga Mrkonjić je neki dan rekao da će biti gotov za dve naredne godine, pa mislim da je red da neko jednom počne da žanje političke plodove svoje političke alavosti i neodgovornosti. Neko mora da počne. Onda će i drugima biti lakše da se jave. Pošto je taj put od višestruke političke simbolike, predsednik Republike je rekao da će do Arilja biti gotov za najviše tri godine, a Mrkonjić je samo zato što je direktno pitan rekao da će biti gotovo za dve godine, ako sada počne da se gradi. Toliko su ovu temu akali i zloupotrebljavali da bi sada, da su pred sudom svojih birača, sudija rekao: da se iz zapisnika briše.