Odavno je nama koji živimo na Kosovu jasno da je to pitanje Vaš teret. Nama je to život u kome se borimo sa dva sistema – Vašim i onim iz Prištine. Oba kažu da nas hoće, ali nijedan iskreno. I jednima i drugima je stalo do teritorije, ali vrlo malo do ljudi.

Moram priznati da sam u Vašem pismu pročitala nekoliko smislenih rečenica, konstatacija i zaključaka. Verovatno bi ih prihvatila i razumela da odmah, nakon jedne takve, nisu dolazile druge, kontradiktorne prethodnim. U njima se mogla naslutiti Vaša unutrašnja borba ili „dijalog“ koji vodite sami sa sobom te ga s toga nazivate unutrašnjim.

U jednoj stvari se sa Vama slažem, neophodan je dijalog o Kosovu. Ne danas, nego juče, prekjuče, pre deceniju i više. Za dijalog možda nije kasno ni danas da je na njega pozvao neko drugi. I da iza poziva stoje iskrene namere za bolji život građana. Dozvoliću sebi da kažem i građana Srbije na Kosovu. Još uvek to jesmo, dok nam neko ne oduzme i, kakva takva dokumenta, među kojima su i pasoši po kojima smo građani drugog reda za razliku od onih u Beogradu, Čačku, Kragujevcu ili bilo kojem drugom mestu van administrativne linije/granice sa Kosovom.

Sa kim hoćete da vodite dijalog o Kosovu, gospodine predsedniče? Sa opozicijom koju svakodnevno ućutkujete i prozivate? Ili možda sa predstavnicima nevladinih organizacija koje Vaši saradnici nazivaju stranim plaćenicima i izdajnicima svog naroda? Ili možda želite da dijalog vodite sa ono malo nezavisnih medija koje stavljate na stub srama i organizujete izložbe na kojima njihove, činjenicama potkrepljene radove, nazivate lažima.

Da li možda želite da razgovarate sa nama, ljudima koji žive na Kosovu. Onima koji godinama unazad pokušavaju da taj dijalog vode ovde, na terenu. Koliko-toliko uspevamo bez obzira na to što su naši pokušaji izloženi opstrukcijama i praćeni strepnjama da ćemo zbog napisane ili izgovorene reči, organizovanog „dijaloga“ sebe dovesti u opasnost.

Možda biste da razgovarate i sa političkim liderima sa Kosova kojima ovih dana gore automobili pod nerazjašnjenim okolnostima. Ljudima koji imaju kakvo takvo političko i radno iskustvo za razliku od onih koje danas nazivate predstavnicima Srba sa Kosova.

Primetila sam da u Vašem tonu postoji osećaj neprijatnosti dok govorite o Kosovu, ali me to ne dotiče. Isto kao što Vas nije doticao strah i strepnja ljudi koje ste vodili po Srbiji da omasove skupove Srpske napredne stranke. Ili pretnje koje svakodnevno dobijaju novinari samo zato što rade svoj posao najbolje što mogu. Ili suze i strah porodica politički angažovanih ljudi koji nisu pristalice vaše politike… Prilično je dugačak spisak onih koji žive u strahu za svoju slobodu, radna mesta, pa i život. I zato ne saosećam sa Vama jer trenutno morate sami sa sobom da vodite dijalog o Kosovu, pitanju na kome ste dobili političke poene a na kome možete i „pasti“.

Da biste pokrenuli dijalog o Kosovu neophodno je da ispunite određene preduslove kako bi potencijalni akteri poverovali u Vaše iskrene namere. To znači da bi trebalo da promenite odnos prema opoziciji sa kojom očigledno želite da podelite odgovornost oko ovog pitanja. Nezavisni mediji i nevladine organizacije su Vam, verovali ili ne, partneri u tom dijalogu a ne neprijatelji. Ljudi koji žive na Kosovu, bave se politikom, medijima i društvenim životom uopšte vrlo aktivno prate primenu onoga što je dogovoreno u Briselu, već pokreću dijalog i rade na stabilizaciji prilika na terenu.

Neophodno je promeniti i odnos prema Albancima jer šta god da se dešava u političkom smislu mi ostajemo da živimo jedni pored drugih i nije nam neophodno raspirivanje već postojećih varnica. I Srbi i Albanci imaju iste želje i ciljeve, kao i svi ljudi na svetu, da žive u miru, slobodno se kreću, imaju zaposlenje i budu adekvatno plaćeni za svoj rad. To znači da bi ekonomski interes na najbolji način smirio postojeće tenzije.

Odgovore na pitanja koja sam postavila bi trebalo prvo da date sebi a onda stvorite preduslove za pokretanje dijaloga. To po svemu sudeći znači da morate ostaviti po strani svoju sujetu i sitne interese Vaših partijskih prijatelja.

Podršku za dijalog imate, ali ne i da trgujete nama.

Autorka je novinarka iz Kosovske Mitrovice