Drugi Beograd na vodi 1

Tada je od novih vlasti ustoličeni gradonačelnik, naočigled javnosti, demonstrirao svoje raskošne sposobnost za mahinacije i manipulacije širokih razmera.

Kasnije je, sasvim zasluženo, stekao naziv – „kompletni idiot“.

Prva prevara je – otimanje javnog dobra, 110 hektara najvrednijeg građevinskog zemljišta u centralnoj zoni Beograda i njegovo pretvaranje u dva miliona kvadratnih metara luksuznog stambeno-komercijalnog kompleksa sa eksteritorijalnim statusom javno-privatnog partnerstva koje je proglašeno javnim interesom od neprocenjivog značaja za čitavu zemlju Srbiju.

Opravdanje za to je bilo – raščišćavanje đubrišta nastanjenog pacovima, zmijama i narkomanima.

Danas vidimo da neko to što je tu nastalo nekome prodaje za 9.000 evra po kvadratnom metru, a nedavno smo se uverili da pacovi nisu napustili svoja stara staništa i da se i dalje slobodno šetaju najvećim šoping-molom na Balkanu, izbetoniranom na samoj obali reke Save.

Druga je prevara, koja ovih dana postaje vidljiva stručnoj i široj javnosti, mnogo veća i mnogo opasnija: ona direktno ugrožava zdravlje i živote građana.

Radi se o najvećem vodoizvorištu Makiško polje, koje Beograd snabdeva pijaćom vodom već punih 130 godina.

Istim, nedopustivim metodama izmena zakona i urbanističkih planova u gotovo tajnim procedurama, koje traju od 2014. godine, na javni uvid u doba smrtonosne pandemije opasnog virusa iznosi se Plan detaljne regulacije dela Makiškog polja, koji građani u okolnostima brojnih restrikcija nisu mogli normalno niti da vide, a kamoli da u tom procesu učestvuju sa svojim primedbama.

A radi se o otimanju skoro 700 hektara zemljišta javnog dobra koje je činilo užu zonu sanitarne zaštite Makiškog vodoizvorišta.

To je postignuto nasilnim pomeranjem granice i sužavanjem zone uže zaštite i njenim pripajanjem široj zoni zaštite, kako bi se na taj način dobijeno zemljište preimenovalo iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište i na njemu izgradio novi Beograd na vodi, ovog puta sa 4,5 miliona izgrađenih stambeno-komercijalnih kvadratnih metara.

Ovako intenzivnom urbanizacijom dovodi se u veliku opasnost režim podzemnih voda sa mogućim katastrofalnim posledicama po vodosnabdevanje glavnog grada.

O ovako obimnoj gradnji iznad samih izvorišta pijaće vode nije do sada obavljena nijedna javna rasprava, iako se tiče svih građana, niti je urađena ikakva prethodna studija ekonomske i ekološke opravdanosti.

Parametri koji se mogu pročitati u nacrtu Plana detaljne regulacije deluju zastrašujuće.

– Od uže higijenske sanitarne zaštitne zone izvorišta se otima 682 hektara,

– 425 hektara poljoprivrednog zemljišta pretvara se prenamenom u građevinsko zemljište uz grubo kršenje važećih zakona,

– 90 hektara šume se smanjuje na pola,

– Postojećih 12 stanova porašće na skoro 13.000 luksuznih stanova,

– Postojećih 36 stanovnika treba da naraste na skoro 50.000 stanovnika,

– 2012. godine metro je trasiran daleko od Makiškog polja, ali 2017. godine francuska firma projektuje metro stanicu u srcu vodoizvorišta na Makiškom polju, a metro trasa vodi kroz Beograd na vodi.

Ovo što se događa sa Makiškim poljem prati potpuno neslaganje stručne javnosti, koju gradska uprava u potpunosti ignoriše i nastavlja da ovakvim i sličnim urbanim mega-strukturama nanosi nenadoknadivu štetu Beogradu.

Za ovu drugu prevaru Beograda gradska vlast nema izgovora u obliku zmija i narkomana. Radi se o ogoljenoj bahatosti, pohlepi i ogromnim profitima.

Za neki dan – 15. decembra planirana je javna rasprava o ovom, još jednom, civilizacijskom incidentu, o predimenzionisanoj urbanoj tvorevini a zapravo divljoj gradnji ogromnih razmera, koja je u ovom trenutku potpuno nepotrebna Beogradu, a koja pritom preti da ugrozi snabdevanje pijaćom vodom dva miliona stanovnika Beograda.

Treba li bolji dokaz da je naš sistem pukao, i to ne samo zdravstveni već i svaki drugi?

Autor je koordinator Saveta za arhitekturu, urbanizam i saobraćaj Skupštine slobodne Srbije

close
Drugi Beograd na vodi 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.