Duh ideološke isključivosti

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Svako ko dovodi u pitanje ovu njegovu posvećenu ulogu biće izložen najgrubljim napadima i zasut ličnim diskvalifikacijama i brojnim uvredama. Ako je duh palanke uhodan kako kaže Paković, on nam i ovoga puta pokazuje da ne odustaje od svog ideološkog i komesarskog poduhvata da sebe i dalje predstavlja kao jedinu i jedinstvenu branu nadirućem duhu palanke. On sam kaže kako je raskrinkao nacionalizam Dobrice Ćosića i to „ne samo kao mržnju prema drugim nacijama nego kao mržnju prema sopstvenoj naciji, a pre svega kao mržnju prema samom životu“. Ovo je samo jedan primer raskrinkavanja kojim se služi Z. Paković nastojeći da u potpunosti poništi onog ko je postao predmet njegove ideološke budnosti i spremnosti da krene u njegovo raskrinkavanje.

Problem i jeste u tome što ovaj neumorni libretista i narator i ne radi ništa drugo nego sebi dodeljuje ulogu sveprisutnog dekontaminatora, denacifikatora i lovca na srpski nacionalizam i duh palanke. Previše zaokupljen udarničkim raskrinkavanjem i ideološkim egzorcizmom, on i ne primećuje da je ovako sročenim odgovorom kao i svojim grotesknim oratorijumom samo još jednom pokazao da je ostao zatočenik palanačkog duha kojeg toliko teži da se oslobodi. On je ma koliko paradoksalno zvučalo, ovakvim jednostranim i ideološki ostrašćenim pristupom raskrinkao pre svega samog sebe. Iz ovog odgovora se vidi da je kao svaki ideološki komesar revnosno koristio moj dosije, tragajući za onim mestima koje mu mogu poslužiti za moju političku i ličnu diskreditaciju. To nije ništa novo jer tako to rade revnosni ideološki komesari kada krenu u lični obračun ne birajući reći i kvalifikacije govoreći više o sebi nego o onome ko je predmet njihove ideološke hajke.

Interesantno je da ovom predanom borcu protiv palanačkog duha nije zasmetalo što je moj tekst koji se bavio njegovim tzv. oratorijumom objavljen polovično u listu Danas (jedan deo tekst u štampanom obliku, a drugi na internetu) dok je njegov tzv. odgovor objavljen u nedeljnom izdanju lista. Zar borba protiv palanačkog duha ne uključuje ravnopravne uslove za sučeljavanje mišljenja i stavova, ili je ovakav pristup polemici još jedan unikatni doprinos Z. Pakovića ideološkim obračunima, kao što je to i njegov opskurni Oratorijum.

Dirljivo je kako se Z. Paković uplašio da moj kritički prikaz njegovog pseudo libreta (koji najmanje spada u pisma čitalaca) obesmisli i ono što je smisleno i listu Danas. Bolje da se zapita u kojoj meri njegove ideološko harangiranje i raskrinkavanje onih koji ne dele njegove somnabulne predstave o duhu palanke, doprinose da se u našem društvu razvija duh netrpeljivosti i ideološke isključivosti.