Dva šoka i jedan tuš

Ne zna se na kom polju politike i ekonomije ovo svesno izazvano zamešateljstvo oko Ukrajine nije izazvalo haos, sa posledicama koje, sada je već sasvim sigurno, niko ne može predvideti. Kosu, recimo, čupaju evropski proizvođači krušaka, dotle je stiglo, nikoga ne bi iznenadilo da zbog posebno teških ekonomskih posledica koje će ta zemlja pretrpeti, čak i padne finska vlada, a finska avio-kompanija Finer najvolela bi da je u ovom strašnom sankcioznom kontekstu ni ne pominju – tako joj se crno piše od nepredvidive i neselektivne ruske osvete. Mada sad sigurno znamo da su sve tlapnje o odvojenosti politike od ekonomije samo demonstracija interesa, kad to i gde to treba, hajde da u ovoj ekonomskoj kolumni ne spominjemo nemogućnost bilo kakve dalje saradnje izmedju Zapada i Rusije u borbi protiv terorizma (šta je terorizam izazvalo, sad možda znamo bolje), ali sada možemo da gledamo direktan prenos raspada Svetske trgovinske organizacije i sliku i priliku besmisla te igračke u rukama svetskog kapitala na čijem je čelu nekontrolisani interes industrije naoružanja.

KORI GORI: Drugi domaći šok nas je u Srbiji zadesio u ponedeljak, pre ovog svetskog šoka od petka. Do tog je dana nad svojim novčanicima drhtalo svih nekoliko (koliko) stotina građana Srbije koji platu dobijaju iz budžeta, ili kasa paradržavnih institucija, plus milion i kusur penzionera. Ministar finansija Dušan Vujović je imao vremena da shvati ko u Srbiji kosi, a ko vodi nosi, a ministar privrede Željko Sertić je, mada nov, to znao još odranije, ali i da je poželjno praviti se da ne znaš. Pa se Sertić baš izletao najavljujući taj ponedeljak D dok je Vujović bio unapred oprezan, ne bi on tolike godine proveo u Svetskoj banci da to nije izvežbao. Tako da je ponedeljak D šokantno odložen, o čemu smo mogli samo da zaključimo bajanjem u pasulj pošto nam se u skladu s našim pravom da znamo, koje je dosad dosta uspešno štitio Rodoljub Šabić (sad ćemo da vidimo kako će se i on snaći), niko tim povodom nije obratio. Ni Sertić. Izronila je, ni otkud, Kori Udovički, ministarka za lokalnu samoupravu, koja prema podacima Ministarstva finansija ne prednjači po visini plate, i dala nam nekoliko informacija – otpuštanja u javnom sektoru do kraja godine neće biti, zaposleni u javnom sektoru ne treba da strepe, smanjivanje plata je neminovno, javni sektor je komplikovan. I Kori je komplikovana, ali se iz njenih izjava ne može izvući dačićevski zaključak da se i ona može spaliti na Terazijama, ali javni sektor i njegove plate će biti smanjeni. Spaljivali su se samo kad su pretili Zakonom o radu koji se odnosi samo na one zaposlene u privatnom sektoru. Sad se više ne spaljuju i ne smanjuju. Jer, vrana vrani oči ne vadi, a ni svaka vrana samoj sebi.

TUŠ USRED ŽEGE: Aleksandar Vučić, naš premijer, putovao je u Berlin i Kinu. Odande nam je vratio svoju odlučnost da gradi puteve Priština-Niš, Beograd- Sarajevo, prugu Beograd-Budimpešta i u fusnoti da obnavlja prugu Beograd-Bar. Znate šta, rado citiram jednu rođaku koja je rekla da podržava gradnju svakog puta jer kad-tad će i ona njime proći. I ja. Verujem da češće od prosečnog građanina Srbije putujem u Budimpeštu, pa, nećete verovati, i na Kosovo. Ali, najčešće putujem na Zlatibor. I ovim putem molim Velju Ilića da ne podnosi ostavku i, ako se za to još nešto pita, da sa izgradnjom puta, koji se nakad zvao Južni Jadran, požuri.