Euleks je prihvatljiv na putu u Evropu

Odluka da se pitanje priznavanja Kosova, a time i kosovski problem, postavi pred Generalnu skupštinu i diplomatska inicijativa koja je u tom pravcu usledila je nesumnjivo dobar potez. Za to treba odati priznanje predsedniku, Vladi, Ministarstvu spoljnih poslova i ministru lično.

Zahtev prema Međunarodnom sudu pravde (MSP) je sada formalizovan kao dokument Generalne skupštine, što predstavlja vraćanje pitanja Kosova u pravne okvire i u UN. Značaj ove diplomatske pobede je i u tome što je Srbija potvrdila odlučnost da se ne odriče Kosova, ali će time unutrašnja politička scena moći da bude relaksirana od opterećenja kosovskim pitanjem. Nasuprot tome, pokazalo se da ono za šta su se zalagali Koštunica i Samardžić, da se tuži neka država koja je priznala Kosovo, ne bi imalo nikakvog efekta i da je njihov način odbrane Kosova kontraproduktivan. Sada možemo da očekujemo pozitivan ili negativan stav MSP, a najverovatnije je da će odluka biti sročena tako da je svako može tumačiti kako njemu odgovara. Sigurno je da zemlje koje su priznale Kosovo neće povući priznanje, čak ni u slučaju da MSP izađe s tumačenjem u našu korist. Jedino se može, eventualno, očekivati da proces daljeg priznavanja bude nešto sporiji.

Za Srbiju bi pozitivna odluka Suda bila korisna, jer bi se mogla pozvati na nju u slučaju eventualnog uslovljavanja ulaska u Evropsku uniju priznavanjem Kosova. Sigurno je da EU, tj. Euleks, u svakoj varijanti dolazi na Kosovo, tako da opet dolazimo do EU i naših odnosa sa njom. Prošle godine pisao sam da bi „bilo pragmatično da Srbija sama pozove EU da dođe na deo njene suverene teritorije i pomogne uspostavljanju statusa o kojem će se dogovoriti. Time bi EU priznala suverenost onoga ko ju je pozvao. Na ovaj način bi se možda mogao naći model da misija ne dolazi po planu Ahtisarija, većpo dogovoru s nama. Ovo tim pre što je više nego jasno da će misija EU doći na Kosovo. Nije li onda pametnije ići događajima u susret, a ne svađati se sa tom istom EU, koja treba da zaštiti Srbe na Kosovu?“

Sada je pitanje Euleksa još aktuelnije. Bez obzira na odluku MSP, pitanje Euleksa će ostati jedino za šta se možemo uhvatiti ukoliko želimo da obezbedimo evropsku perspektivu i profilišemo se kao pouzdan i predvidiv partner EU na Balkanu, kao ključni činilac regionalne stabilnosti i rešavanja problema, a ne deo problema. Ne treba zanemariti činjenicu da Kosovo može predstavljati problem u procesu pridruživanja, bilo zbog našeg insistiranja na suverenosti, bilo zbog toga što neke članice EU insistiraju da Srbija „uvaži realnost“.

Za Srbiju je sada izuzetno važno da sa EU iznađe obostrano prihvatljivo rešenje oko dolaska Euleksa. Time bismo ojačali partnerski odnos, a EU bi preuzela odgovornost za stanje na KiM i konstruktivnu ulogu u profilisanju budućih formata razgovora. Raspoređivanje Euleksa ne bi nam nikako škodilo, a Srbima na Kosovu i našem putu u EU svakako bi koristilo.

I zato sada, kada je pitanje Kosova preneto u pravne okvire i čeka se odluka MSP, Srbija treba da startuje sa snažnom diplomatskom ofanzivom kako bi zajedno sa EU dogovorila dolazak Euleksa, ne vezujući to za priznavanje ili nepriznavanje Kosova, jer u misiji učestvuju i države koje nisu, niti će priznati Kosovo.

Ovo tim pre što je Euleks bio projekcija i plan EU pre Ahtisarijevog plana, a ne njegov rezultat. Zato sam ubeđen da je moguće naći rešenje na osnovu rezolucije 1244, ne prejudicirajući status. Uostalom, sada možemo da zastupamo stav da niko ne treba da prejudicira odluku MSP, a da nemamo ništa protiv dolaska Euleksa u takvom formatu.

U meri u kojoj doprinesemo iznalaženju rešenja za Euleks višestruko doprinosimo našem bržem putu u EU, jer dovođenjem Evrope kod nas uvodimo i sebe u Evropu.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose