Jurij Luškov Juriju Luškovu formalno je, na predlog ruskog predsednika Vladimira Putina, poveren peti po redu četvorogodišnji mandat za funkciju gradonačelnika Moskve, koju suvereno drži od 1992. Pre 15 godina Luškova je za gradonačelnika imenovao tadašnji predsednik Boris Jeljcin, zatim je tri puta biran na lokalnim izborima.
Jurij Luškov Juriju Luškovu formalno je, na predlog ruskog predsednika Vladimira Putina, poveren peti po redu četvorogodišnji mandat za funkciju gradonačelnika Moskve, koju suvereno drži od 1992. Pre 15 godina Luškova je za gradonačelnika imenovao tadašnji predsednik Boris Jeljcin, zatim je tri puta biran na lokalnim izborima. Svaki put dobijao je poverenje više od 70 odsto birača, jednom čak 95 odsto (1996).
Luškov je obećao da neće menjati svoj način vladanja i da će i dalje raditi na razvoju ruske prestonice. „I dalje ću podržavati Putina i vladajuću partiju i učiniti sve što je u mojoj moći da od Moskve načinim jedan od najuspešnijih i najlepših megalopolisa u svetu“.
Popularnost je stekao obezbeđivanjem besplatnog prevoza za starije građane, ohrabrivanjem poslovnog preduzetništva, ali i odbijanjem plana federalne vlade o privatizaciji državne imovine. Zahvaljujući tome, Moskva sada kontroliše svu federalnu imovinu na teritoriji grada. Sugrađani ga od milja nazivaju „Bos“. Njegovi najveći projekti su izgradnja spomenika žrtvama Drugog svetskog rata, stadiona Lužniki i rekonstrukcija katedrale Hrista spasitelja iz 19. veka, oštećene u vreme Staljina. Reagujući na žalbe građana zbog povećane stope kriminala, rasporedio je pet hiljada dobrovoljaca za sprovođenje reda. Poznat je po zabranama gej parada, jer su to „satanistička okupljanja“.
Građani Srbije Luškova pamte po neispunjenom obećanju iz 1999. da će Moskva u najkraćem mogućem roku izgraditi novi most na Dunavu u Novom Sadu na mestu srušenog u vreme NATO bombardovanja.
Jurij Mihajlovič Luškov rođen je 21. septembra 1936. u Moskvi. Studirao je na moskovskom Institutu Gubkin na odseku za petrohemiju i gas. Jedno vreme je radio kao naučni istraživač na Institutu za plastiku u Moskvi. Član Komunističke partije postao je 1968. Političku karijeru započeo je 1977. u Gradskom veću Moskve. Kopredsednik je partije Jedinstvena Rusija, nastale iz saveza njegove partije Otadžbina i Putinove Jedinstvene partije.
Prvom suprugom Marinom Bašilovom, koja je preminula 1989, oženio se 1958. i sa njom ima Mihaila i Aleksandra. Godine 1991. oženio se Jelenom Baturinom, sa kojom ima Aljonu i Olgu. Hobiji su mu tenis i gajenje pčela. Vodio je kampanju za bavljenje fitnesom. U jednom moskovskom parku podignut mu je spomenik na kojem je predstavljen u teniskoj opremi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
