Hleb i igre prazne novčanike

Saša Nikašinović Stara latinska izreka kaže da je narodu, da bi bio zadovoljan, potrebno hleba i igara. Danas imamo i jednog i drugog i nismo zadovoljni. Nije to ono pravo. Hleba ima, ali je sve skuplji, a ta skupoća prati i ono što ide uz hleb. Ima i igara, ali su se sportski uspesi koji donose zadovoljstvo sada proredili. Igre su političke, s malo zadovoljstva, a više brige. Sve to zajedno poprilično je zapleteno, klupče se kotrlja i teško ga je razmrsiti.
Za skupoću hleba izlaza nema. Kod ulja je druga priča. Intervenisaće država uvozom, pa će cene biti nešto niže. Nažalost, malo je prehrambenih artikala čijim se uvozom može uticati na pojeftinjenje, pa za skupu pijacu nema leka. Biće još skuplja zbog skupog goriva, a gorivo ne može da pojeftini zbog svetskih cena. Besmisleno je, inače, a takvih pokušaja u medijima ima, da se za skupu pijacu optužuje „zelena mafija“ i „nakupci koji skidaju kajmak“. Nakupci se samo bave trgovinom. Ono što bi država trebalo da uradi je da njihov posao legalizuje, ne preterujući s porezima. Verovatno bi tada i pijaca bila jeftinija, jer je sada u cenu uračunat i rizik – kazna koju će nakupac platiti ako ga uhvate.
Pijačna skupoća ugrozila je, međutim, samo najsiromašnije. Samo njima ovogodišnje relativno visoko povećanje plata i mnogo skromniji rast penzija nisu pokrili povećane troškove za zimnicu. Ipak, povećanja plata će u idućoj godini biti i za one koji nisu ugroženi, sve u skladu s već ustanovljenom praksom da uoči izbora plate rastu. Analiza predloženog budžeta za iduću godinu pokazala je iznenađujuću brojku – za plate je predloženo čak 15 odsto više nego u ovoj godini. A to je mnogo više nego što se ranije spominjalo. Izborni poklon nije mali. Kako će se to odraziti na inflaciju – nadležni će razmišljati tek iduće godine kada se bude plaćala inflatorna cena tog poklona.
Političku krizu oko Kosova, pa i ovu oko Miškovićeve Delte, najviše su osetili oni koji su svoj novac uložili u akcije na Beogradskoj berzi i u investicione fondove. Pada vrednost svih akcija. Samo u prošloj nedelji od dva indeksa Beogradske berze koji pokazuju vrednost akcija jedan je pao za sedam, a drugi čak za blizu deset odsto. U svim investicionim fondovima – a njih smo, uzgred, preporučili malim ulagačima – takođe veoma brzo pada vrednost investicionih jedinica. I veliki i mali investitori, što je gotovo sigurno posledica političke neizvesnosti, povlače svoj novac. Tražeći sigurnu luku, dinare pretvaraju u devize koje su najednom postale veoma tražena roba, pa vrednost dinara pada. Evro, koji je nedavno dospeo na nivo niži od 78 dinara, sada je preskočio granicu od 81 dinara.
Da li je najisplativije ponašati se u ovoj situaciji prema onoj narodnoj izreci „Kud svi Turci tud i ćelavi Mujo“, pobeći sa berze i iz investicionih fondova i mirno spavati uz kupljene devize? Jedna berzanska izreka tvrdi suprotno. Prema njoj, najviše zarađuju oni koji kupuju kada svi prodaju i prodaju kada svi kupuju.
Ulaganje u berzanske akcije i u investicione fondove nije kratkoročan posao. To je ulog kod kojeg i gubitak i dobitak treba meriti tek na duge staze. Računicu oko toga koliko smo izgubili a koliko zaradili treba načiniti tek posle godinu dana, ili najmanje šest meseci. Tek tada ćemo moći izvesnije da vidimo na čemu smo. Oporavak berzanskih akcija i investicionih jedinica u fondovima biće, gotovo sasvim sigurno, isto toliko brz koliki je bio i pad. Treba samo sačuvati živce i čekati. Berza i fondovi oporaviće se kad-tad. Koliko ćemo čekati na taj dan zavisi od trajanja političke krize.
Rešenje kosovskog pitanja, bez obzira na to kakvo bilo, neće samo po sebi imati presudan uticaj na investitore. Bitno je kako će na to rešenje reagovati i Srbi i Albanci. Ako bude sve vrilo kao u kotlu investitori će nastaviti povlačenje kapitala sa srpskog tržišta, ili ga čak ubrzati. Vratiće se kada se situacija konačno smiri. Savet da ljudi skupe živce i čekaju zasnovan je ipak na optimističkoj prognozi. Crni politički scenario vodio bi i crnom ekonomskom scenariju, a koliko taj ekonomski scenario može biti crn iskusili smo u vreme Miloševića.