Predsednik Tadić i preostala vlast u Srbiji moraju da odluče na čemu će graditi svoju politiku u odnosima sa susedima. Na iskrenoj spremnosti na saradnju, blefiranju ili neodlučnosti. Igranje „hoću – neću“ demonstrirano dogovorenom pa otkazanom posetom Harisa Silajdžića slika je lutanja Srbije.
Građani Srbije ne mogu, na osnovu ponašanja državnog rukovodstva, da sagledaju kakav je njegov stav prema Bosni i Hercegovini. Ako misle da je saradnja sa Sarajevom antisrpska politika onda to predstavnici vlasti treba da kažu jasno i glasno. Ako misle da su načinili grešku čineći poteze koje je Sarajevo pozdravilo, a Banjaluka otrpela, to treba da priznaju.
Ako, pak, Tadić smatra da je sagovornik Srbije u BiH na prvom mestu Sarajevo, to treba da kaže bez zadrške, a ne da posle ugovorenog sastanka sa Silajdžićem ide u Laktaše, na noge Dodiku, i objašnjava karakter Silajdžićeve posete. Šizofren stav je neodrživ, ma iz razloga da se međudržavni odnosi podređuju procenama šta predsedniku i partijama na vlasti donosi glasove.
Podizanje nivoa bezbednosti u zatvorima i, otud, navodna nemogućnost da Silajdžić poseti Iliju Jurišića, što mu je prethodno odobreno, nejako je obrazloženje u koje niko neće da poveruje. Niko neće da poveruje ni državnom sekretaru u Ministarstvu pravde Homenu da Ministarstvo nije moglo dan uoči posete da obavesti Ambasadu BiH da poseta Jurišiću nije moguća. A nije bilo moguće obavestiti tek akreditovanog ambasadora zato što se Homenova šefica Snežana Malović nalazila na službenom putu?!
Kvar na avionu kojim je Silajdžić trebalo da dođe u Beograd, Sarajevo je iskoristilo, paradoksalno, da da alibi Beogradu za novi gaf. Pozivanje na kvar aviona je izraz dobre volje proizašao iz rezona da Srbiji treba dati šansu. Jer, bila bi veća šteta smušenom ponašanju Beograda odgovoriti žestoko, kao što je nedavno učinio Ranko Krivokapić, predsednik crnogorske skupštine, kojem je Slavica Đukić-Dejanović otkazala „prijem“ zbog prečih poslova.
Za razliku od Krivokapića koji je odbrusio Beogradu i rekao da smatra da je poseta obavljena, te da mu ne pada na pamet da dogovara novi termin, Sarajevo je procenilo da je Beogradu bolje pružiti ruku. Kako bi, najzad, bili iskorišćeni pomaci u komunikaciji ostvareni usvajanjem Deklaracije o Srebrenici i Istanbulske deklaracije za koju će vreme pokazati da li zaista predstavlja, kako veli Dodik, jedno veliko ništa.
Ali Krivokapiću se nema šta zameriti na oštrini kojom je reagovao na kukavno objašnjenje predsednice srpskog parlamenta o odlaganju posete. A objašnjenje je bilo da ne može da ga „primi“ jer ide na sud i ima preča posla sa predstavnicima EU, uz opasku da, eto, nije mogla da ugosti ni predsednika hrvatske skupštine Luku Bebića, a ne samo Krivokapića. Uzgred, Bebića uskoro neće moći da „primi“ ni da ‘oće. Ide u penziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
