Imigranti jačaju Ameriku

Međutim, američka politika u poslednjih nekoliko godina prilično je antiimigrantski orijentisana, a ovo pitanje odigralo je važnu ulogu u predsedničkim nominacijama Republikanske partije 2012. Ali, reizbor Baraka Obame ukazao je na izbornu moć latinoameričkih birača, koji su odbacili predsedničkog kandidata republikanaca Mita Romnija većinom glasova u odnosu tri prema jedan, kao što je i bio slučaj sa azijskim Amerikancima.

Rezultat je da nekoliko istaknutih republikanskih političara sada apeluju na svoju partiju da ponovo razmotri svoju antiimigrantsku politiku, a planovi za imigracione reforme biće na dnevnom redu na početku Obaminog drugog mandata. Uspešne reforme biće važan korak ka prevenciji slabljenja američke moći.

Strah od uticaja imigracije na nacionalne vrednosti i jedinstveni osećaj američkog identiteta nisu novi. Pokret „Know Nothing“ iz devetnaestog veka počivao je na protivljenju imigrantima, posebno Ircima. Kinezi su odabrani da budu odbačeni od 1982. pa nadalje, a sa restriktivnijom uredbom iz 1924. imigracija je generalno oslabila tokom sledećih četrdeset godina.

Tokom dvadesetog veka SAD su zabeležile najveći procenat državljana koji su rođeni u nekoj stranoj zemlji, i to 14,7 odsto 1910. Sto godina kasnije, prema popisu stanovništva iz 2010, 13 odsto američkih stanovnika rođeno je u inostranstvu. Međutim, iako su nacija imigranata, više je Amerikanaca koji su skeptični prema imigraciji nego onih koji se sa imigrantima saosećaju. Demografi prikazuju zemlju u 2050. u kojoj će nehispanski belci biti manjina. Hispanoamerikanci činiće 25 odsto populacije, dok će afrički i azijski Amerikanci činiti 14, odnosno osam odsto.

Međutim, masovne komunikacije i tržište stvaraju snažne podsticaje za učenje engleskog jezika i prihvatanje izvesnog stepena asimilacije. Moderni mediji pomažu novim imigrantima da više uče o sopstvenoj zemlji nego što je to bio slučaj s imigrantima pre sto godina. Zapravo, većina dokaza ukazuje da su se poslednji imigranti asimilovali bar istom brzinom kao njihovi prethodnici. Iako isuviše brza stopa imigracije može da izazove društvene probleme, na duže staze gledano, imigracija jača moć SAD. Amerika je jedna od malobrojnih koja može da izbegne demografski pad i održi svoj udeo u svetskom stanovništvu. Nasuprot tome, Biro za popis stanovništva prognozira da će tokom narednih četrdeset godina broj američkih stanovnika porasti za 49 odsto.

SAD su danas na trećem mestu na svetu po broju stanovnika; postoji velika verovatnoća da za pedeset godina i dalje budu na trećem mestu (posle Kine i Indije). To je veoma važno za ekonomsku moć – dok će se gotovo sve druge razvijene zemlje suočavati sa sve većim teretom zbrinjavanja starije generacije, imigracija bi mogla da umanji politički problem kada je reč o SAD.

Kvalifikovani radnici imigranti mogu da budu važni za izvesne sektore i za dugoročni rast. Postoji jaka veza između broja kvalifikovanih podnosilaca viza i diploma koje su izdate u SAD. Početkom ovog veka inženjeri koji su rođeni u Kini i Indiji rukovodili su jednom četvrtinom tehnoloških kompanija u Silikonskoj dolini, koje prodaji doprinose sa 17,8 milijardi dolara; a 2005. imigranti su pomogli da se pokrene jedna četvrtina svih američkih tehnoloških startap kompanija. Imigranti ili deca imigranata osnovali su oko 40 odsto kompanija koje su se 2010. našle na listi „Fortune 500“.

Podjednako su važne i koristi koje imigracija donosi američkoj mekoj moći. Činjenica da ljudi vole da dolaze u SAD pojačava njihovu atraktivnost, a sve veća mobilnost imigranata privlačna je ljudima u drugim zemljama. Budući da prisustvo velikog broja kultura stvara veze s drugim zemljama, ono pomaže širenju američkih stavova i pogleda na svet u eri globalizacije. Umesto da ublažava tvrdu i meku moć SAD, imigracija ih obe jača. Ako Obama uspe da sprovede reforme u vezi sa imigracijom tokom svog drugog mandata, preći će dug put ka ispunjenu obećanja da će očuvati moć SAD.

Autor je profesor na Harvardu