Komentarišući „nezabeleženi bezobrazluk u srpskoj vlasti“, koji je izrekao Tomica Milosavljević rečima da je „vakcina kolektivna provera inteligencije“, što jeste bezobrazluk, Zoran Živković je kao protivargument izneo isti takav bezobrazluk.
Govoreći o svom jedinom prijatelju, naravno hipohondru, koji je posegao za strašnom vakcinom, Živković iznosi i kvalifikaciju da je to učini jer „pogrešno misli da je vakcinisanje danas neoborivi dokazak modernih proevropskih manira“.
U mišljenju hipohondra, ako ga je Živković verno preneo, sporna je samo geografska ograničenost: prevencija u zdravstvu nije proevropska već civilizacijska tekovina i upotrebljava se i na drugim kontinentima. Kada je konkretno reč o spornoj vakcini, njene pristalice se malo više vezuju, recimo za Kanadu, zemlju koja je sa samo trećinom vakcinisanih uspela da stavi epidemiju pod kontrolu.
Nagađati se oko toga da li je to Kanadi potrebno a nama ne, jer njihova privreda radi a naša ionako stoji pa je svejedno hoće li građanstvo biti u krevetu sa gripom ili na radnom mestu, besmisleno je, baš kao što je besmisleno igrati ruski rulet sa sopstvenim zdravljem zato što nas je Tomica malo naljutio. Ne, grip nije smrtonosan kao što se mislilio, ali je 50 ljudi zvanično već mrtvo od njega, a nezvanično imamo izvestan broj čudnih smrti kojim se naše zdravstvo nije pozabavilo, a pitanje je da li će se ikada iko i pozabaviti. Tužna činjenica je da se na Torlaku radi sramno mali broj analiza na novi virus, a da smo jedna od retkih zemalja koja nije angažovala patologiju da joj pomogne u analizi postojeće situacije. I ako tome dodamo sve one ispovesti nelečenih ili loše lečenih ljudi koje je Kon nazvao „rupama u sistemu“, onda nam ostaje da se samo pozabavimo pitanjem da li je bolje dobiti grip i igrati se igara sa kol centrima i lekarima koji na neviđeno daju savete o spuštanju temperature i čekanju (tri, pet, sedam dana… bez antivirusnih lekova) ili prihvatiti strašnu vakcinu koju mrzimo jer je nabavljena pod sumnjivim okolnostima i u koju su se ugradili nama neomiljeni likovi.
Možda bi bilo najbolje da pitamo porodice 50 žrtava?
A čak i bez toga računica ne bi bila teška: svi koji su hteli da se ugrade već su se ugradili, tender je bio sraman baš kao i bahato odbijanje kineske neuporedivno jeftinije i bolje vakcine (manja je zarada na 3,5 evra), a ko je na virusu hteo da profitira već je profitirao. Onima koji profitiraju na zdravlju stanovništa potpuno je svejedno hoćemo li crći ili ne, a još manje hoćemo li se vakcinisati ili ne.
Dakle, odluka je na nama i pomalo je blesavo slati poruke da se vladamo kao čobanče koje se naljutilo na selo pa samo sebi odseklo…
Autorka je novinarka NIN-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
