Foto: Luca Marziale / Danas„Nakon dve godine pandemije, javni dug je nešto viši od 51 odsto“, objavio je ministar finansija Siniša Mali pre nekoliko dana na Kopaonik biznis forumu želeći da pokaže kako je vlast u „najvećoj krizi“ uspela da sačuva stabilnost čak i pored osam milijardi evra potrošenih na antikrizne pakete.
Osim što je tih 51,8 odsto o kojima priča Mali u stvari posledica računovodstveno-metodološkog trika.
„Ne znam zašto ministar finansija izlazi sa udelom javnog duga od 51 odsto BDP što se odnosi na dug Republike. Stvarni javni dug je 57 odsto BDP i još bi mogao da se povećava s krizom, što bi postalo opasno“, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Na dan 31. decembra 2021. godine javni dug Srbije iznosio je, prema podacima Ministarstva finansija, 30,134 milijarde evra ili 56,5 odsto BDP-a. Nakon mesec dana, 31. januara 2022. javni dug je iznosio 30,577 milijardi evra i – 51,8 odsto BDP-a. Dakle, imamo situaciju da se za mesec dana javni dug povećao za 400 miliona evra, ali u odnosu na BDP smanjen za celih pet poena. Ako to nije magija, onda ne znam šta je.
Ali kao i kod svakog mađioničarskog trika, objašnjenje je prilično jednostavno. Naše vlade već dugi niz godina koriste metodologiju koja se inače retko gde još primenjuje – a to je da čim uđemo u novu godinu oni za obračun koriste BDP za tu godinu, koji se još nije proizveo, odnosno vladinu procenu koliko će on iznositi.
Dakle, već 1. januara za potrebe prikazivanja udela duga u BDP-u koristi se proizvod za oko 11 odsto ili oko sedam milijardi evra veći nego 31. decembra.
Račun je prost, umesto da 30 milijardi duga dele sa BDP-om u prethodnih 12 meseci (oko 53 milijarde evra), oni ga dele sa BDP-om u budućih 12 meseci (oko 60 milijardi evra).
Prosto k’o pasulj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
