Kao gazda ili kao gost

Zanimljivo je, gospodine Mas, da Srbiji želite nešto što ne želite svojoj domovini Nemačkoj. Siguran sam da u Nemačkoj nikada ne biste smeli da podignete glas protiv saradnje sa Rusijom, koja je jedan od najvećih ekonomskih partnera vaše zemlje. Rusija i Nemačka zajednički realizuju veliki strateški projekat Severni tok na čijem je čelu bivši premijer vaše zemlje Gerhard Šreder. Realizacijom ovog projekta Nemačka se direktno povezuje sa Rusijom zaobilazeći četiri zemlje Evropske unije. Zašto, gospodine Mas, mislite da je saradnja sa Rusijom loša za Srbiju, a nije loša za Nemačku?

Zlonamerno ste izjavili da Rusija „tokom čitavog mandata Koštunice nije dala ni dinara pomoći Srbiji“. Moram da primetim da onaj „ko to tvrdi ili je neznalica ili, jednostavno, lažov“. Prvo treba da znate gospodine Mas, da kada je u pitanju ekonomija, Vojislav Koštunica nikada od Rusije nije tražio pomoć već najrazvijeniju saradnju koja je u obostranom interesu i Srbije i Rusije. Pre nego što ste se odlučili da komentarišete srpsko-ruske odnose trebalo je da znate da je za vreme mandata Vojislava Koštunice urađeno sledeće:

1. Srbija je 2008. godine potpisala međudržavni sporazum o saradnji sa Rusijom u oblasti naftne i gasne privrede čime je naša zemlja stekla potencijal da postane najvažnije energetsko čvorište u jugoistočnoj Evropi.

2. Na osnovu tog sporazuma ruski Gazprom je za tri godine investirao više od milijardu evra u modernizaciju NIS a veliku korist od ovih investicija osetila ja čitava privreda Srbije

3. Krajem 2012. godine započeće izgradnja gasovoda Južni tok koji će Srbiji doneti nove investicije i nova radna mesta. Kao što je Nemačka dobila Severni tok sa Rusijom i Srbija će sa istim partnerom dobiti – Južni tok.

4. U okviru istog sporazuma zaključen je aranžman o izgradnji skladišta gasa Banatski dvor koje je otvoreno u novembru 2011. godine. Time je postignuta dugoročna stabilnost u snabdevanju gasom građana i privrede Srbije.

5. Za vreme vlade Vojislava Koštunice potvrđen je Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije koji omogućava izvoz preko 95 odsto domaćih proizvoda u Rusiju bez carina. Takve olakšice u saradnji sa Rusijom nema nijedna zemlja u Evropi osim Srbije. Zahvaljujući ovom sporazumu izvoz srpskih proizvoda u Rusiju svake godine raste što se pozitivno odražava na rast domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta u Srbiji.

6. Zahvaljujući saradnji Srbije i Rusije u oblasti energetike koja je započeta za vreme vlade Vojislava Koštunice postignut je dogovor o modernizaciji hidroelektrane „Đerdap 1“ u koju će ukupno biti uloženo 140 miliona dolara (uskoro se očekuje potpisivanje ugovora za modernizaciju hidroelektrane „Đerdap 2“);

7. Započeta je izgradnja distributivne mreže gasovoda u južnoj Srbiji u koju će ukupno biti uloženo 60 miliona evra;

8. Planira se izgradnja četiri termoelektrane na prirodni gas u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu, izgradnja još jednog skladišta gasa u Srbiji, kao i učešće ruskog kapitala u razvoju petrohemijske industrije u našoj zemlji, što je potvrdio predsednik Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler tokom svoje poslednje posete Srbiji;

9. Postignut je dogovor o ulaganju kompanije NIS u modernizaciju proizvodnih kapaciteta kompanije HIP Petrohemija sa glavnim ciljem obnove proizvodnje polipropilena koja je uništena 1999. godine za vreme NATO bombardovanja.

10. Ne treba zaboraviti i to da je Rusija 2009. godine po veoma povoljnim uslovima odobrila kredit Srbiji u visini od jedne milijarde dolara. Dvesta miliona dolara odmah je bilo usmereno za finansiranje tekućeg deficita u budžetu, dok će deo kredita od 800 miliona dolara biti usmeren na projekte za obnovu železničke infrastrukture u Srbiji. I pored kašnjenja tih projekata Rusija ni u jednom trenutku nije dovela u pitanje realizaciju ovog kredita.

Napisao sam ovo pismo ne da bih branio Rusiju, jer se kroz istoriju pokazalo da ona vrlo dobro ume sama da se brani, već da bih odbranio pravo Srbije da samostalno odlučuje o svojoj sudbini. Naše najdublje uverenje je da Srbija treba da proglasi političku neutralnost. Nadam se da će u vama biti isto toliko hrabrosti da odgovorite na ovo pismo koliko je bilo srdžbe i ogorčenosti kada ste govorili o srpskim političarima, o Srbiji i o odnosima Srbije i Rusije. U suprotnom, potvrdiće se moje uverenje da ne zaslužujete položaj diplomatskog predstavnika jedne velike zemlje kao što je Nemačka budući da ne poštujete narod i zemlju u kojoj boravite.

(Iz otvorenog pisma potpredsednika DSS, ambasadoru Nemačke u Beogradu Volframu Masu)