Keri „na slušanju“

S druge strane, novog prvog diplomatu SAD zapravo uopšte nije potrebno svetu posebno predstavljati. Član američkog Senata je 28 godina, a sve to vreme je i u njegovom Komitetu za spoljne odnose kojem u poslednje četiri godine predsedava.

Nije iznenađenje što je Keriju prva stanica tokom desetodnevne turneje London. To je još jedna potvrda starog transatlantskog savezništva, bilo da je reč o evropskim ili, uopšte, svetskim poslovima, a jedna od tema je i obnavljanje spora Britanije i Argentine oko Foklanda.

U Berlinu će, osim sa nemačkim domaćinima, Keri imati prilike da razgovara i sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom, što je dugo najavljivano kao veoma važan susret, ne samo zbog donekle poremećenih odnosa dve zemlje zbog zakona „Magnitski“ u SAD, odnosno „Dima Jakovljev u Rusiji, već i zbog pokušaja da se nađe zajednički jezik povodom situacije u Siriji.

O Siriji će Keri razgovarati i u Rimu sa protivnicima Bašara Asada. Teško je upustiti se u predviđanja Kerijevih i Obaminih planova sa Sirijom, ali za sada sve upućuje na vođenje oprezne politike. Podrška Vašingtona pobunjenicima ostaje dozirana, svakako i zbog dijametralno suprotne pozicije Rusije o sirijskom sukobu.

Nezahvalno je, takođe, procenjivati da li će se, posle turneje, u Vašingtonu nijansirati nešto drugačiji pristup kada je reč o Iranu, još jednoj temi Kerijevih susreta. Prebacivanje problema iranskog nuklearnog programa sa pregovaračkog na vojni teren, dobro je poznato, imalo bi još razornije posledice od eventualne vojne akcije u Siriji. Ali i u slučaju Irana, očigledna je uzdržanost Amerike, opet – za sada. Ponešto o tome govori i činjenica da među Kerijevim stanicama na turneji nema Izraela, glavnog promotera hitrog međunarodnog „fokusiranja“ na Iran.

Među stanicama zato jesu Turska, Egipat, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Katar – stari saveznici sa novim značajem za Ameriku u kontekstu arapskih previranja i „podele odgovornosti“ u kriznim žarištima.