Ko sme da bude psihoterapeut: Između monopola i odgovornosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pseudo nauka

2. Članak nije konkretan. Ko ispunjava uslove za bavljenje psihoterapijom? Kod nas to nije regulisano, a postalo je moderno, in i kul da, uz neku lovu i kurseve, dođeš do najraznovrsnijih diploma, sertifikata i uverenja za psihoterapeuta, učitelje života, edukatora i sl. raznih pravaca. Uskoro ćemo biti društvo sa najvećim brojem psihoterapeuta u odnosu na broj stanovnika, i istovremeno društvo zbunjenih pojedinaca koji odlaze kod psihoterapeuta, vračare, a nedeljom na litirgiju.
   U zgradi u kojoj stanujem ima jedan lajf tičer, jedna TA psihoterapeutkinja, komšinica se „ozbiljno“ bavi gledanjem u šolju, a viđam i lokalnog sveštenika da često ide u „vizite“.
   Ova tema je samo jedan deo priče o nama.

3. Valja Milutine pročitati pažljivo i koncentrisano jedanput, pa onda ponovo da bi se razumeo, a tek posle toga komentarisati. Ili, ako ste hreli za iznesete neko svoje viđenje stvari, na osnovu komšinice, onda ga slobodno podelite ovde, ali nemojte pretendovati da je to komentar na tekst. Jer nije. To što nema sličica, ne znači da nije konkretan. To što niste pročitali ili razumeli šta je potrebno da bi se bio psihoterapeut, ne znači da toga nema, čak je nekoliko puta istaknuto u tekstu.

4. Hvala!

5. Lepo predstavljena i objašnjena suštitna gluposti „problema o psihoterapiji“ koji se generiše u društvu, umesto da se razvija i postavi na zdrave noge (od strane profesionalaca, jer drugi nemaju interes u tome, za sada). Razumevanje i uvažavanje, kao i veština da druge čujemo i da nas saslušaju, još treba da učimo, ali ovako racionalno predstavljanje ove teme je za svaku pohvalu!

6. Stvar može biti jako jednostavna, da se uvede Zakon, koji će obavezati svakog psihoterapeuta da uz zvanje psihoterapeuta u potpisu i predstavljanju obavezno mora napisati i svoje osnovno obrazovanje. To bi dalo mogućnost klijentima da biraju, hoće li ići kod psihijatra psihoterapeuta, socijalnog radnika psihoterapeuta, psihologa psihoterapeuta ili ekonomiste psihoterapeuta, stručnjaka za marketing psihoterapeuta i tome slično. Nema zavaravanja klijenata, da svako zna kod koga tačno ide, kada je već svejedno i kada je psihoterapija toliko zasebna nauka i dispiplina. Pretpostavljam da kolege neće imati razloga da ne prihvate ovakav zakon. :)

7. Profesorka, hvala vam na ovom izvanrednom tekstu, pametnom i promišljenom. To što vi kažete je istina i nažalost ovaj list se aktivno stavlja na stranu drugih jer evo danima ne puštaju komentare da možemo da vam pružimo podršku.