Reprezentacija Kokezanije nije čisti neologizam, već je državni tim Srbije to postao onoga časa kada je bez ikakvog obrazloženja fudbalski glumac na mestu predsednika Slaviša Kokeza, smenio selektora Slavoljuba Muslina, čoveka koji je sa svojim izabranicima osvojio prvo mesto u našoj kvalifikacionoj grupi.
Zanimljivo je da se o tome ni jednom rečju nije oglasio vođa naših državnih razbojnika. A znamo inače da se javno izjašnjava i o ubistvima kafanskih pevačica.
Tek se za vreme Svetskog prvenstva saznao razlog tog ćutanja i prava istina o smeni Slavoljuba Muslina. Sve je počelo polemikom oko kvaliteta Sergeja Milinkovića Savića koji po Muslinu ne zaslužuje da igra u reprezentaciji.
Mnogi će po igrama u Rusiji, tog u našim medijima finansijski neverovatno precenjenog momka iz Lacija, reči da je Muslin bio u pravu. Međutim, pravi razlog smene jeste Muslinovo odbijanje da na spisak reprezentativaca prošlog oktobra sa Austrijom i Gruzijom, stavi Radonjića, tada Zvezdinog omladinca, sa jedva nekoliko pojavljivanja u prvom timu crveno-belih.
Zašto je to toliko pogodilo telohranitelja na mestu predsednika, saznalo se tek kada se u Samari na utakmici sa Kostarikom pojavio Radonjićev menadžer.
A taj mladić je, ispostavilo se, u neposrednoj rodbinskoj vezi sa vođom naših državnih razbojnika, koji je verovatno najveći krivac što je Srbija u Rusiji prošla tako kako je prošla.
I to ne samo zbog toga što je svog neobrazovanog i necivilizovanog telohranitelja postavio na čelo fudbalskog sporta Srbije. On je zloupotrebom položaja našu selekciju iz svere fudbala prebacio u svet kleronacionalističkog i šovinističkog politikanstva, još pre Svetskog prvenstva.
Desilo se to na prijemu u Predsedništvu Srbije kada je primio takozvane Orlove i obećao im 10 miliona evra ako osvoje Mondijal. Izrazio je tada nadu, da će njemu za dušu Orlovi pobediti Švajcarsku, zbog toga što u njoj igraju neki DŽaka, Šačiri i drugi mrski Albanci, rođeni ili poreklom iz naše nekadašnje Južne pokrajine Kosova.
To je ta nakaradna šovinistička svest. Plitkoumlje koje je okovalo Srbiju i ne da joj ni fudbal da igra slobodno.
Fudbal je međutim sporedna ma koliko bila važna stvar u životu. Kokeza jeste biserni primer srozavanja vrednosti jedne važne institucije od javnog značaja, međutim gde bi nam bio kraj da je jedini.
Bivši vođin šofer je recimo predsednik jedne, a kafe kuvarica druge opštine i tako po vertikali od Subotice do Kosovske Mitrovice. Da li vas još uvek čudi što se u tako zarobljenoj državi Srbiji svakodnevno istinske ljudske vrednosti uništavaju?
Postavlja se naravno logično pitanje kakvo smo mi to društvo kad smo dozvolili da nas vlastodržački velikaši tretiraju kao stado i rade sa nama šta im je volja.
Mi smo pognuto i natrag okrenuto i sa svačim pomireno društvo. Nama su zbegovi ostali u krvi. Vekovima uzmičemo i bežimo od civilizovanog sveta, uvek licem okrenuti prošlosti i porazima u njoj, kao pravi retrogradni ljudi.
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
