Kriza univerziteta

Pre nekoliko nedelja grupa beogradskih studenata okupljanjem na Platou ispred Filozofskog fakulteta pružila je simboličnu podršku kolegama u Hrvatskoj, koji traže besplatno školovanje. Prekjuče je zbog povećanja školarina i drugih nameta protestovala grupa studenata Fakulteta muzičke umetnosti, dok su u Novom Sadu studenti psihologije na ulicama tražili povećanje broja mesta za master studije. Iako organizatori ovih okupljanja najavljuju „vruću jesen“ i masovne demonstracije da bi „isterali“ svoje zahteve za uvođenjem besplatnog školovanja, njihova istupanja nisu naišla na podršku ni Studentskog parlamenta, niti najvećih studentskih organizacija.

Univerzitetska zajednica u ovom trenutku suočena je sa mnogo većim problemom. Nedavno usvojen zakon o rebalansu budžeta predviđa da državni univerziteti 40 odsto sopstvenih prihoda uplaćuju u republički budžet i na taj način pokažu solidarnost sa građanima u vreme ekonomske krize. To i ne bi bilo dramatično da država ispunjava svoje obaveze i uplaćuje fakultetima novac za materijalne troškove. Ovako, fakulteti su prinuđeni da sopstvena sredstva troše za plaćanje računa za struju, grejanje i hemikalije, a to uključuje i konstantno povećanje školarina. Ukoliko se ne pronađe rešenje, fakulteti će biti primorani da zaključaju vrata.

Nema sumnje da je domaće visoko školstvo u ozbiljnoj krizi. Već godinama se priča da državi nedostaje ozbiljna strategija visokog obrazovanja, studenti i njihovi roditelji se bune da su školarine previsoke, ali su istovremeno spremni da za indeks plate velike sume. Prosvetni i naučni budžet je sve tanji, a političari koriste svaku priliku da istaknu kako je obrazovanje najvažniji resurs ove zemlje.

Optimistične ocene o visokom kvalitetu fakultetskog obrazovanja u Srbiji nisu dovoljne da pokrenu preko potrebne promene na univerzitetima i akademce bar u narednim godinama približe njihovim kolegama iz Evrope i sveta.