LIČNI STAV

Ništa više nije toliko važno – ni problemi sa Južnom pokrajinom, ni usvojene ni one koje još nisu usvojene deklaracije o zločinima, ni ekonomska kriza, ni pad standarda… sve je to ništa prema jednoj odluci ministra da svoje zdravlje spase na najbolji način.

U zemlji u kojoj se odavno ne pita za bolest i zdravlje već za život i smrt, odjednom je bolest našeg ministra postala gorući problem, da se bez potpune rasprave o tome nije moglo dalje, gde smo svi imali potrebu da se izjasnimo na ovaj ili onaj način, da se izjasnimo kao na referendumu. Mnogo je više ta složena operacija bolela druge nego samog ministra, mnogo pre će se ministar oporaviti nego oni koji ni od čega nisu operisani ili, bolje reći, operisani su od svega.

Tako je to kod onih ljudi kod kojih se sve prašta osim tuđeg uspeha. I tu je glavni problem profesora Milosavljevića. Skoro da nigde za ovo godina nije urađeno više nego u oblasti zdravstva. Naravno, u okviru materijalnih mogućnosti. Bolnice su prilično snabdevene savremenom opremom, nema nestašica lekova i dugogodišnjeg čekanja na operacije, nema tajnih nabavki, nema štrajkova osoblja…

Pored toga što uspešno obavlja funkciju ministra profesor Milosavljević svakodnevno radi na klinici i ispunjava normu lekara. Koliko je života spasao i koliko će ih još spasti ni broja se ne zna.

Kad je svinjski grip krenuo da ubija ljude, napadali su ga što nema vakcina koje još nisu bile ni proizvedene, kad je krenula proizvodnja i kad su naručene, ministar je napadan što kasni isporuka, kada su stigle pre ugovorenog roka napadali su ga što nije stigla sva količina. Hvalili su francusku ministarku zdravlja koja je naručila vakcine za svakog građanina, a mi samo za najugroženiji deo stanovništva, kada narod nije hteo da se vakciniše napadali su ga što se narod plaši vakcinacije, kada su vakcine ostale nepotrošene napadali su ga što su uopšte kupljene. Kod nas se za hranu kaže da je bolje da ostane nego da nestane, a za lek važi obrnuto pravilo. Samo kod nas, naravno.

Srećom te nije napravljen nijedan kilometar autoputa, nijedan metar pruge, nijedan most, srećom što nije otvorena nijedna fabrika niti nešto značajno napravljeno, inače bi ministri tih resora nastradali. Sve dok se nešto ne uradi u drugim oblastima ministar zdravlja će uvek biti na udaru. Jer, za razliku od mnogih drugih ministara on se najdirektnije suprotstavlja vanrednim parlamentarnim izborima.

Ali kad pogledamo ko su oni koji napadaju ministra i organizuju afere, videćemo da je to posebna vrsta kritičara koja reaguje samo na određene ljude i u određenom trenutku. To su oni koji sa sobom nose dva aršina i njima mere sve i svakoga. Nismo čuli da su ti ljudi, u nekim ranijim vremenima, bilo šta rekli kad su dovođeni lekari specijalnim avionima iz Italije i kad im je plaćano državnim novcem da nekim našim funkcionerkama skidaju salo i vrše razna kozmetička doterivanja, nismo ih čuli kad su nekim bivšim ministrima zdravlja pronalaženi privatni računi u stranim bankama sa milionskim sumama, nismo ih čuli kad su supruge pojedinih funkcionera sa zlatnim karticama koje su dobijale od tajkuna išle kod frizera i kozmetičara u Pariz ili u kupovinu u Rim, nismo ih čuli kad su kriminalci plaćali to o svom trošku. A ta operacija je koštala koliko i jedna večera nekog od direktora Železnica Srbije koje posluju s ogromnom gubicima.

Tačno je da mi imamo dobre lekare i da se to moglo uraditi i ovde, ali je tačno i to da mi nemamo tako sofisticiranu opremu kojom bi se radilo. Imamo mi i vrhunske pilote, ali nemaju na čemu da lete.

Pa valjda ako neko treba da bude potpuno zdrav u ovoj zemlji, onda to najpre mora biti ministar zdravlja. Zamislite da nas u svetu predstavlja ministar zdravlja koji hramlje ili, ne daj bože, ide na štakama. Ako smo dobro razumeli naše i strane stručnjake, ministru je i predloženo da ide u najbolju kliniku kako ne bi bilo eventualnih neželjenih posledica posle operacije.

Možda je problem i u tome što svako u ovoj zemlji, od portira do lekara, misli da može da bude ministar zdravlja i da je krajnje vreme da profesor Milosavljević ode sa tog mesta da on preuzme ministarstvo i da naše zdravstvo i bez para uredi po najvišim svetskim standardima.