Iako je u Srbiji kao i u regionu tema suočavanja sa prošlošću potpuno potisnuta iz političkog i društvenog života, nastojali smo i ove godine da kroz medijsku saradnju sa dnevnim listom Danas podsetimo na događaje iz ratne prošlosti razgovarajući sa članovima porodica žrtava, sećajući se i obeležavajući godišnjice stradanja kojih je u ovoj godini bilo nekoliko.
Jer, veličanje ratnih zločinaca, sve više i aktuelnije njihovo uključivanje u sam politički vrh, nemanje jasne političke volje da odgovorni budu kažnjeni za zločine počinjene tokom sukoba devedesetih godina, potpuna nevidljivost institucija u procesuiranju predmeta za visoke zvaničnike vojske i policije, kao i odsutnost medijskog interesovanja i prostora, doprineli su da ova tema bude marginalizovana.
Na sve veću netrpeljivost prema susedima, usled nepoštovanja sudski utvrđenih činjenica koja je u suprotnosti sa nacionalnom politikom prema suočavanju sa prošlošću, svoje mišljenje iskazali su i drugi akteri koji su govorili za Danas o ovoj značajnoj i važnoj temi.
Haki Abazi, zamenik premijera Kosova iz stranke „Samoopredeljenje“, na dvanaestogodišnjici od nezavisnosti Kosova u razgovoru za Danas smatra da je postojanje Kosova kao države stabilizovalo region do mere i da to doprinosi miru.
Nije dobra spoljna politika Srbije koja troši novčana sredstva i snagu na ubeđivanje zemalja da ne priznaju Kosovo i spreči članstvo u međunarodnim institucijama.
Takav pristup ne doprinosi pomirenju, izgubljene su decenije, ništa se postiglo nije, problemi su produbljeni, a odnosi su i dalje loši i nezdravi, zaključio je Abazi.
Početkom aprila sećanja nas vežu za masakr nad civilima u Bijeljini.
Paravojne formacije poznatije kao „Arkanovi tigrovi“ posebno su se istakle u ovom ratnozločinačkom pohodu.
Pravda za žrtve u ovom zločinu je neizvesna, s obzirom da se i u ovom slučaju, kao i u mnogim slučajevima procesuiranja odvijaju sporo ili ih uopšte nema.
Muk državnih institucija da reši ovakve slučajeve, posebno Tužilaštva za ratne zločine, gde postoji krivična prijava od 2015. godine, za ubistvo roditelja i brata, dovoljno ukazuju na odnos institucija prema počinjenim zločinima.
Crna Gora se suočila sa prošlošću procesuirajući samo one predmete koji se nisu ticali direktno njenog učešća u tome, poput porodice Klapuh na mostu, na Tari, 1994. godine.
O crnogorskoj vlasti, o zataškavanju slučajeva u kojima su vlasti Crne Gore i te kako učestvovale, Tea Gorjanc Prelević, izvršna direktorka Akcije za ljudska prava iz Podgorice, u intervjuu za Danas otvoreno je govorila o svim problemima koje crnogorska vlast tokom svoje duge vladavine na političkoj sceni nije rešila, niti je pokazala volju da ih reši.
Mirsad Duratović iz Prijedora govorio je za Danas povodom godišnjice obeležavanja „Međunarodnog dana bijelih traka“, a u znak sećanja na 31. maj 1992. godine, kada je na području opštine Prijedor izvršen masovni zločin i genocid, i kada je hiljade Prijedorčana ubijeno, nestalo i završilo u logorima.
Počekom jula 1991. godine ubijen je Josip Reihl Kir, načelnik Policijske uprave u Osijeku, na kojeg je izvršen atentat zbog toga što se zalagao za mir između Hrvata i Srba.
Njegova supruga Jadranka Reihl Kir u ličnom sećanju za Danas kaže da se 17 godina borila da ubica bude kažnjen, a istovremeno je vodila paralelnu istragu, jer je znala da je to organizovano političko ubistvo, što je raznim dokaznim materijalima i svedocima želela da dokaže, ali joj to nije bilo omogućeno.
Povodom dvadesetpetogodišnjice genocida u Srebrenici, za Danas je svoja iskustva podelio Hasan Hasanović, kustos u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari, koji je istakao da je najveći nacionalni interes svih nas proces pomirenja i suočavanja sa prošlošću.
Sve retrogradne sile su najveći neprijatelji svih nas, i dodaje da se stalno pita zašto srpske elite ne priznaju genocid, osim ako ne planiraju da ga ponove?
Jer, sudski utvrđena istina je mnogo gora od onoga što se predstavlja. Između linija, u haškim presudama, postoji istinska ljudska patnja, majke koje traže svoje sinove, svi koji žive bez svojih najmilijih.
Slaven Rašković, projektni menadžer u organizaciji forumZFD, na dvadesetpetogodišnjicu obeležavanja od stradanja u akciji „Oluja“ prisetio se svog ličnog iskustva i odlaska iz rodnog kraja u izbegličkoj koloni.
On je za Danas ispričao da su sudbine ljudi koje je uhvatio rat na celom području bivše Jugoslavije strašne i da je često bio zgrožen kroz šta su ljudi prolazili u ratu.
Kroz dokumentovanje i rad kojim se bavi poslednjih nekoliko godina, Slaven ističe da se Srbi u Hrvatskoj nikada neće oporaviti od Oluje.
Istoričar Miloš Vukanović iz Centra za građansko obrazovanje u Podgorici osvrnuo se na završene izbore u ovoj državi.
Dosadašnja vlast se nije bavila ratnim zločinima u Crnoj Gori. Međutim, Vukanović ima rezerve kada je reč o novoizabranoj vlasti, jer među političkim subjektima koji će činiti novu vlast postoje učesnici dešavanja 90-ih, kao i negatori zločina i na prostoru Crne Gore i srpskih zločina i regionu, uključujući negiranje genocida u Srebrenici, naveo je on za Danas.
Na 29. godišnjicu granatiranja Dubrovnika, Mirjana Urban, žena koja je na prvoj liniji fronta sa puškom branila grad od agresora tokom rata i čiji je sin, poznati fotograf, stradao od granate dok je fotografisao razoreni grad, u svojem osvrtu na sve što se dogodilo tvrdi da svi imaju svoju istinu, kao tačnu i jedinu, navela je ona.
Dvadesetpetogodišnjica je od Dejtonskog sporazuma.
Predavač na Fakultetu političkih nauka u Beču, Vedran Džihić, govoreći za Danas siguran je da je teško videti funkcionalnu BiH u okviru ovakve dejtonske logike.
On je siguran da u Bosni mora da se desi čudo da bi se prevazišle matrice zlokobnog i toksičnog, oživi zaboravljeno, potisnuto i trenutno nepriznato kroz razne vrste društvenog angažmana, akcionizma i slobodnog govora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
