Ako je i bilo onih koji su verovali da je odlukama poslednjeg Svetog arhijerejskog sabora SPC stavljena tačka na „slučaj“ patrijarha srpskog Pavla i višegodišnje napore dela episkopata da se za njegova života bira novi crkveni poglavar, pismo episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija (Durića), uništilo je i poslednje iluzije. Vladika Grigorije, na novembarskom Saboru jedan od glavnih kandidata za novog patrijarha iza koga su, navodno, stajali predsednici Srbije i RS i uticajni poslovni krugovi, upoznao je javnost sa razmerama svojevrsnog „vanrednog stanja“ u SPC.
Iako je još koliko za Vaskrs javno tvrdio da „nema raskola i lobija u Crkvi“, sada piše o detaljima mnogobrojnih crkvenih problema i skandala, a mediji tvrde da nije izostalo ni otkrivanje ko su u SPC saradnici službi bezbednosti.
Pismo je objavljeno na dan sahrane poglavara Ruske pravoslavne crkve, kojoj je u ime SPC prisustvovao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. On je, prema tvrdnjama vladike Grigorija, „glavni krivac“ što su propali „vanredni izbori“ u SPC, iako je patrijarh podneo molbu za povlačenje. Vladika Grigorije je, kako se priča, svoje nezadovoljstvo saborskim odlukama iskazao tokom samog zasedanja, kada je episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije zbog povišenog pritiska završio kod lekara, dok su „nepodobni“ novinari prošli samo sa opomenama.
Poslednji Sabor biće upamćen i po tome što je jedan beogradski dnevnik, iako se znalo da od povlačenja patrijarha Pavla nema ništa, dva dana tvrdio da je vladika Grigorije novi poglavar.
U sedištu SPC za sada ne žele da komentarišu javnu „ispovest“ jednog od najmlađih srpskih episkopa, dok je vladika Grigorije juče optužio medije za „nekorektnost i najgrublju povredu prava na privatnost“ zbog objavljivanja pisma koje je bilo namenjeno „isključivo“ sabraći arhijerejima.
Vladika Grigorije (1967) rodom je sela Planinica (BiH). Školovao se u Varešu i Beogradu, gde je 1994. završio Bogoslovski fakultet. Potom je dve godine bio na poslediplomskim studijama u Atini. Monaški postrig primio je u manastiru Ostrogu 1992, a četiri godine kasnije postao je iguman manastira Tvrdoš kod Trebinja. Na tronu Eparhije zahumsko-hercegovačke 1999. nasledio je svog duhovnog oca vladiku Atanasija (Jevtića). Poznat je kao ljubitelj filmske umetnosti, sporta i prijatelj sportista.
Šira javnost upoznala ga je pre nekoliko godina, posle poziva haškim optuženicima Karadžiću i Mladiću da se predaju. Autor je nekoliko knjiga, rado gostuje u medijima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
