Nije bila velika nedoumica kome će ove godine pripasti prestižna Zlatna palma u kategoriji najbolje glavne glumice. Žilijet Binoš važila je za favorita od samog početka, ne samo zbog sjajne uloge u „Potvrđenoj kopiji“ prvom evropskom dugometražnom igranom filmu kultnog iranskog reditelja Abasa Kjarostamija, već i zbog aktivne angažovanosti, pogotovo kada je oslobađanje drugog iranskog reditelja Džafara Panahija iz zatvora bilo u pitanju, o čemu se tokom trajanja Kana detaljno i često diskutovalo.
„Teško je biti umetnik i intelektualac, i biti po volji svojoj zemlji“, izjavila je Binoševa, primajući ugledno priznanje.
Koliko god ova njena izjava bila ispravna, teško da bi ikako mogla da se odnosi na nju lično i njenu karijeru, koja uz brojne oscilacije traje u kontinuitetu od prve polovine osamdesetih. Rođena je u francuskoj prestonici, 9. marta 1964. godine i kao ćerku skulptora odmalena ju je privlačila umetnost. Već sa 23 godine života, Binoš privlači pažnju međunarodne javnosti svojom tek devetom a prvom značajnom ulogom u karijeri u drami Filipa Kaufmana „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, rađenoj prema istoimenom Kunderinom romanu. Jedinstven spoj lepote, intelekta i nevinosti, kako su isprva ocenili njenu pojavu, donosi joj seriju uloga, a kao glumica posebno se ističe u „Orkanskim visovima“ Petera Kosminskog, „Kobnoj vezi“ Luja Mala, prvom filmu „Plavo“ iz trilogije „Tri boje“ Kšištofa Kišlovskog, te konačno i u komercijalno uspešnom „Konjaniku na krovu“. Sve skupa, obezbeđuje joj status jedne od omiljenijih evropskih glumica, što joj, logično, otvara vrata i ka velikim holivudskim ostvarenjima. I već prvo je bilo pun pogodak – izvanredno nijansirana uloga medicinske sestre Hane, koja pred kraj Drugog svetskog rata sluša čudesno dirljivu ispovest Engleskog pacijenta, obezbeđuje joj Oskara u kategoriji najbolje epizodne uloge. Da standard nije lako održavati pokazuje se i u njenom slučaju već tokom prvih godina novog milenijuma, koji je započela još jednom nominacijom za Oskara, ovoga puta za glavnu ulogu u „Čokoladi“. Nakon toga, tek zanatski odrađene uloge u filmovima „Skriveno“ Mihaela Hanekea, „Meri“ Ejbela Ferare i „Provalniku“ Entonija Mingele obezbeđuju joj trajnost na svetskoj filmskoj sceni, ali bez većih uspeha, kakvi su bili na početku karijere. Ono na čemu joj svakako treba odati počast jeste to što je tokom karijere više puta odbijala ponude za holivudske komercijale, poput „Parka iz doba Jure“ na primer, čuvajući se za dobru pravu ulogu. Zato je baš ovih dana, sasvim zasluženo, ponovo u samom vrhu interesovanja svetske filmske javnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
