Ljubav i mržnja, svetlost i tama

U tekstu objavljenom na www.ldp.org.yu, pod naslovom Odbrana i poslednji dani, Nenad Prokić, član predsedništva LDP-a, dao je kritički osvrt na aktuelne teme kroz prizmu uticaja istoimenog albuma Idola i karakterologiju članova pomenute grupe.
Čime se uopšte bavila ta ploča? Ta se ploča, prema Prokićevim rečima, „na folirantski način nešto kao bavila pravoslavljem“ da bi „prevarivši sve u bivšoj državi, taj muzički napor kasnije utro put svim budućim lažnim pravoslavcima i tobožnjim nacionalistima“. Najveći dokaz „bezgranične navodne vere“ ovih lažnjaka predstavljen je drvenim krstom ispod retrovizora njihovih polovnih automobila, a „kao prototip svih budućih foliranja, taj muzički napor (je) postavio granice onih tipično lažnih patriotskih zanosa kojih se nismo ratosiljali ni danas“.
Toliko o ploči Odbrana i poslednji dani. Da vidimo ko su njeni autori.
„Iza tog lažnog muzičkog pokušaja, pojavili su se, kao jedna ljudska i endemska podvrsta, neki Beograđani bez uverenja, morala i elementarne društvene svesti“, objašnjava Prokić.
Šta stoji iza njih? „Stoji nešto što je laž, uglavnom nasleđena od njihovih beogradskih dobro situiranih očeva…“
Šta je građanstvo dobilo pojavom tih ljudi? Zna Prokić: „Građastvo u Srbiji dobilo je svoju petu kolonu.“ Šta su ti ljudi danas? „Svi ti mladići o kojima sve ovo pišem, verovali ili ne, trenutno su najveći neprijatelji građanske i evropske Srbije.“
Toliko o mladićima. Imam li nešto da dodam? Ne. Da ispravim? Taman posla! Želim li da se branim? Jok! Al’ bih da primetim.
Endemska podvrsta bez morala Vladimir Divljan, jedan od „petokolonaša“, sin „dobro situiranog oca“ i jedan od „najvećih neprijatelja građanske i evropske Srbije“ aktivni je promoter svake kampanje stranke čijem Predsedništvu doprinosi nazočni Prokić.
Divljan i Prokić se inače pojavljuju skupa u LDP-ovim predizbornim spotovima. Zašto? Verovatno zato što mržnja ne može da pobedi ljubav, a tama ne može da pobedi svetlo. I valjda zato što strah ne može da ubije nadu, itd…