Program mera države za ublažavanje negativnih efekata svetske krize je prava stvar, nema šta. Ko god može da obezbedi privredi kredite po prepolovljenim kamatama, ne može da greši. A zapravo se za malo para dobilo puno muzike. Država će dati tek osam milijardi dinara da bi omogućila da banke privredi i građanima obezbede kredite u vrednosti od 122 milijarde dinara. Kada se tome doda i ranije pripremljen fond od 27 milijardi, paket dostiže sumu od 150 milijardi dinara. Tako osmišljen plan ostavlja mogućnost da posle toga država doda još koju milijardu da bi privredi upumpala novih stotinu milijardi. Još jedna prilika za vicepremijera Dinkića da kao glavni promoter Vladinog programa demonstrira prepoznatljiv marketing „a la besplatne akcije“.
Ono što zabrinjava kod ovog paketa, kao uostalom i kod svih državnih zamisli, jeste mogućnost zloupotreba. S obzirom na to da će firme morati da se obavežu da neće otpuštati radnike, postoji mogućnost da ih se ratosiljaju pre podnošenja zahteva za pozajmicu. U Vladi tvrde da će to pažljivo kontrolisati, ali isto su rekli i za NIP pa je bilo nenamenskog trošenja sredstava. Osim toga, i u svetu se prošle godine dešavalo da banke državnu pomoćne proslede privredi, većzadrže za popravljanje svojih bilansa. Stoga je potreban oprez da se slično ne ponovi i ovde. Treće otvoreno pitanje jeste da li će biti protežiranja pri odobravanju kredita. U Vladi tvrde da će banke same birati kome će dati novac. Ako je zaista tako, u redu. Međutim, izvršna vlast zaslužuje pohvalu jer će ovaj paket mera sigurno pogoditi visoke marže banaka. Nije tajna da su se pojedine banke žalile na program baš zbog toga, a potpredsednik Vlade ne libi se da kaže da je to i bio cilj, jer su one najbolje prebrodile prve talase krize. Razloga za radost imaju i građani jer će za njih biti smanjene kamate za kupovinu automobila (samo „punta“ iz Kragujevca), poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i bele tehnike, i to tri-četiri puta. Ipak je pitanje kakvu poruku tim potezom Vlada šalje kompanijama koje ne proizvode u Srbiji, ali zapošljavaju građane ove zemlje. Auto-kuće nebrojeno puta su se žalile da im je najava smanjivanja carina na uvoz drastično oborila prodaju u poslednjih pet meseci. Šta će tek da kažu kada čuju da će kamata na „punto“ biti 4,5 odsto, a na njihova vozila više od 15 odsto? Ako paket zaista zaživi kako treba, kao veliki problem ostaje kurs. Ukoliko NBS ne dozvoli da ode u nebesa (koliko god to bilo netržišno ponašanje), žrtve krize biće minimalne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
