foto FoNet Marko DragoslavićZa par dana se obeležava sedam meseci od masovnih ubistava u školi Vladislav Ribnikar 3. maja i u selima kod Mladenovca dan kasnije, kada je ukupno stradalo 19 dece i mladih, a ranjeno više od 20. Gotovo svakog meseca se povodom tih tragedija postavljaju pitanja roditelja ubijenih – šta je učinjeno da se ovi zločini ne zaborave i nikad ne ponove.
Jedan od zahteva, da se mesto masakra u Ribnikaru pretvori u memorijalni centar izazvao je polemike među roditeljima dece koja se školuju u Ribnikaru, a posledično i u javnosti.
U sredu je organizovan protest roditelja ubijenih đaka sa parolom “Treći maj i dalje traje”.
Oni insistiraju da zgrada ove ogledne škole postane memorijalni centar, sa čime se ne slaže većina članova školskog saveta.
Nesuglasica ima i među stručnjacima, mada deluje da je njihov preovlađujući stav da školu zasad ne treba zatvarati, nego njen deo pretvoriti u memorilani centar.
Utisak je da ovo, jako osetljivo pitanje, trenutno najviše odgovara vlasti i zabarušivanju glavnih problema koji su apostrofirani nakon masovnih zločina i prebacivanju vrućeg krompira odgovornosti.
Ne zaboravimo najbitnije, ovi zločini su pokrenuli masovne proteste građana koji su prerasli u politički pokret “Srbija protiv nasilja”, koji učestvuje na izborima 17. decembra.
Događaji koji su potresli Srbiju proletos, tako nastavljaju da šire manje i veće potrese u društvu, a one kojima je najteže, roditelje ubijene dece i mladih, mediji sve više koriste u svojim svrstavanjima za ili protiv vlasti.
Malo je tu podsećanja na zahteve roditelja koju nisu ostvareni. Među njima je i onaj za smenu načelnika policije u Beogradu i drugih odgovornih za javno pokazivanje spiska ubijene i targetirane dece na konferenciji za štampu.
A kada je reč o memorijalnom centru bivša rektorka Beograskog univerziteta je verovatno dala najbolji odgovor koji ne širi jalovu i naizgled nepomirljivu polemiku: “Treba da se napravi memorijalni centar koji će biti dostupan svima i koji će na odgovarajući način čuvati uspomenu na stradalu decu. Sa druge strane, mislim da ne smemo da obeležimo ni decu koja sada idu u tu školu i da ne budu pod pritiskom te tragedije. To nije nimalo jednostavan posao i zato mislim da je važno da se stručni ljudi uključe. To nije samo političko , to je i društveno pitanje“, rekla je Ivanka Popović za Glas Amerike.
Ne zaboravimo ni to da se o drugom masakru gotovo uopšte ne piše, a tamo su gotovo spontano oslikana dva murala, postavljena spomen ploča i “proglašen” spomen park. A tamo niko nije govorio o memorijalnom centru.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
