Ova pojava, od samog početka sirova i agresivna, širi se zemljom geometrijskom progresijom, a poslednjih meseci dodatno dobija na ubrzanju u svim sferama društva.

Ne postoji ni jedna oblast koja je ostala imuna na naopaki sistem vrednosti koji je sobom donela vlast Aleksandra Vučića – demoliranje je totalno i temeljno. Demokratske tekovine, teškom mukom izborene 2000. godine, nestaju pred našim očima. Od 2014. godine pa naovamo, slobodni izbori postali su prošlost; institucije su uništene – zakonodavna, izvršna, niti pak sudska vlast odavno više ne funkcionišu – sve zajedno stavljene su „u džep“ autoritarnog predsednika Republike Vučića koji redovno krši Ustav dok se Ustavni sud jednostavno ne oglašava.

Nezavisni kontrolni organi su skrajnuti i oduzet im je svaki značaj. Obrazovanje, kultura i zdravstvo – stubovi svakog normalnog društva, ovde su devastirani. Korupcija cveta u svim oblastima, a zloupotrebe su u stalnom porastu na svim nivoima. Budžetom Srbije raspolaže predsednik države kako mu se prohte, deleći okolo – naokolo milione dinara po sopstvenom nahođenju nikom ne polažući račune. Zakoni zemlje krše se višestruko na dnevnom nivou, dok odgovora pravne države nema jer ovde ne egzistiraju ni pravo ni država, već samo prostor omeđen vlašću jednog čoveka koji građane smatra svojim podanicima, zastrašujući ih konstantno pretnjama ratom. Umesto da obavlja svoju ulogu profesionalno, velika većina medija stavila se u funkciju režima.

Dijalog u društvu ne postoji jer ga vlast ne dopušta, podele nikad nisu bile izraženije.

Na sve rukovodeće i uticajne funkcije postavljeni su kadrovi SNS-a, njemu bliskih stranaka ili njihovi odani simpatizeri. Mnogi od ovih kadrova, svoju nekompetentnost ubrzano nadoknađuju lažnim diplomama i doktoratima, svesni da im to neće doneti znanje ali će im obezbediti preko potreban društveni uticaj i lažan ugled.

Nedostatak stručnjaka režim nadoknađuje angažovanjem kadrova bivše vlasti i to upravo onih koji su u prethodnom periodu najviše kompromitovani. Cinična je floskula o „dosovskim štetočinama“, kada su baš oni danas uzdanice aktuelnog režima. Iako je, po Ustavu, Vlada nosilac izvršne vlasti u Republici, sa velikim ovlašćenjima i odgovornošću, predsednica Vlade Ana Brnabić zadovoljava se ulogom Vučićevog portparola i „biča“ predsednikovih političkih neistomišljenika.

Nekažnjeno se premlaćuju kritičari režima, uništava im se imovina, pod okriljem noći pale se kuće ljudima na spavanju i sravnjen je sa zemljom kvart u glavnom gradu, uništavaju se ogromna prirodna dobra zarad nečijeg profita. Ruše se stara jezgra gradova koja se, suprotno izjašnjavanju struke i volji građana, preoblikuju po ukusu mizernih svemoćnika kojima je vlast dopala šaka pa su u svojoj oholosti umislili da mogu da čine ama baš sve što požele – centar Beograda je najbolji primer za to.

Odlazak radno sposobnog stanovništva iz zemlje i to prvenstveno visoko kvalifikovanih stručnjaka u njihovim najproduktivnijim godinama – kao i mladih, meri se desetinama hiljada građana svake godine. Nasilje je sve veće i sve učestalije, a velika većina ljudi u ovom „zlatnom dobu“ nikad se nije osećala nesigurnije i nesrećnije. U prethodnih pet dana bilo je čak 22 slučaja samoubistava u Srbiji – samo ovaj poslednji podatak trebalo bi da bude dovoljan pokazatelj da živimo u bolesnom društvu i alarm za sve nas!

Kakav je odgovor građana? Istrpeli smo ono što, osim nas, ne bi podnelo stanovništvo nijedne evropske države. Uprkos svemu, tek mučko prebijanje jednog od opozicionih vođa Borka Stefanovića krajem novembra prošle godine u Kruševcu izazvalo je snažniji revolt građana – pokrenuli su se protesti širom Srbije koji su pokazali veliku energiju i dostigli značajnu brojnost. Bila kiša ili sneg, građani nisu odustajali od bunta, ali protesti poslednjih nedelja pokazali su da je ova energija prilično umanjena mada još uvek postoji.

Ipak, niko sa sigurnošću ne može predvideti iskru koja bi ponovo mogla da raspali proteste, izvede građane na ulicu u još većem broju i da li će se i kada to dogoditi.

Jedna od najboljih ilustracija današnje Srbije jeste „Utisak nedelje“ od 2. juna. Iako je ova emisija izgubila prepoznatljivu dinamičnost iz ranijeg perioda jer je predstavnicima vlasti sa „više instance“ zabranjeno da u njoj gostuju čime je izostao preko potreban dijalog neistomišljenika, ona ipak kroz predložene utiske iz prošle nedelje veoma jasno oslikava poražavajuće stanje u društvu. Najjači utisci poslednjeg „Utiska“ su: 1) Danas živimo u posrnulom društvu i 2) Na čelu države nalaze se krajnje nekompetentni i neodgovorni ljudi.

Prvo, neverovatna je činjenica da su se na suđenju Milutinu Jeličiću Jutki, bivšem predsedniku opštine Brus, koji je optužen za seksualno uznemiravanje zloupotrebom službenog položaja, kao i nekadašnjem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću optuženim za teško nasilje za šta postoje prilično jaki dokazi, pojavili građani sa transparentima i rečima podrške. Ovi ljudi nisu iskazali ni traga empatije i solidarnosti sa žrtvama, već naprotiv – poistovećivanje sa nasilnicima!

Drugo, predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić, izruguju se nedavno prezentovanom Godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU za 2018. godinu. Ovaj Izveštaj sadrži veoma ozbiljne kritike na račun rasprostranjenosti korupcije u zemlji, vladavine prava i slobode izražavanja, ali to za Vučića i Brnabićevu nije dovoljno da se zabrinu, već javnosti prikazuju neukusan igrokaz kao da se to građana Srbije uopšte ne tiče. Pored toga, Ana Brnabić dozvolila je sebi primitivno vređanje Albanaca na Kosovu, pokazujući da ne poseduje ni trunku diplomatske umešnosti niti taktičnosti koje bi morale da krase ličnost na visokoj funkciji predsednika Vlade.

Jedna evropska država i društvo koje pretenduje da bude demokratsko, uz to deklarativno opredeljeno za ulazak u porodicu evropskih zemalja, ne bi smeli sebi da dozvole ovakve ispade.

Autor je profesor

Povezani tekstovi