foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)Svi totalitarni režimi počivaju na principu sveobuhvatne kontrole ljudi, vremena i prostora. Kontrola ljudi ostvaruje se preko formule “tri P”-pendrek (policija), pero (mediji), pare (korupcija). Kontrola prostora nekada je podrazumevala gvozdene zavese, bodljikave žice ili betonske bedeme, tako da čitavo društvo liči na zatvor ili kasarnu, dok su danas metode drugačije, ali je cilj isti.
Kontrola vremena ide u sva tri smera.
Kontrola prošlosti kroz reviziju i romantizaciju istorije, kontrola sadašnjosti kroz medijski iluzionizam i kontrola budućnosti prividom utopije na dohvat ruke.
Jedan od ciljeva totalitarizma jeste da stvori iluziju sopstvene večitosti. U srednjem veku trajanje se obezbeđivalo kroz nasledno pravo vladajuće dinastije. Moderno doba donelo je savremenije mehanizme koji kod ljudi stvaraju osećaj nepromenljivosti. Nije Vučić toliko jak, koliko je jaka percepcija njegove jačine. Nema Vučić veliku podršku u biračkom telu, već je biračko telo ostalo bez izbora.
Totalitarni režimi uvek su usko povezani sa institucijama i fenomenima koji direktno deluju na mase. Možemo nabrojati neke čiji efekat je očigledan. Vojska, crkva, sport, estrada – redosled je nasumičan.
Odnos uniformisanih lica prema vlasti uvek je bio servilan i prelazio granicu pristojnosti. Kolonoskopsko laskanje vrhovnom komandantu koliko je degutantno, toliko je i ponižavajuće za obe strane. Crne mantije u stopu prate kolege u maslinasto zelenom ili mišjem plavom-golublje sivom. Ordenima, plakatima i molitvama blagosiljaju srpskog Vožda i pretvaraju crkvu u njegovo ortopedsko pomagalo-uvek su tu kada rejting počinje da pada. Vučićeva opsesija sportom poznata je u svetskim okvirima, a formula jedan narod, jedna stranka, jedan klub, jedan vođa uspešno se primenjuje više od deset godina.
Estrada je poseban instrument za manipulisanje narodom. To nije srpski izum, ali je groteskna imitacija onoga što se radi i u razvijenim državama. Kao što je sebi podredio generale, episkope i sportske legende, Vučić je u službu ličnog marketinga stavio neprikosnoveni estradni dvojac koji iza sebe ima milionsku armiju pratilaca.
Ceca i Jeca, kao nekada Pavle i Savle, služe da bi srpsku medijsku scenu, kao i celokupno društvo valjali u živo blato iz kog nema izlaska. Jedna je bila projekat državnog mafijaša, druga je projekat mafijaške države.
Proces regrutacije pokazuje u kakvoj državi živimo. Kako se zapravo popunjava naprednjački medijsko-estradni Joy division?
Vučić je svom poverljivom kadru u liku i nedelu Darka Glišića poverio ulogu partijskog janičara. Mefistofeles iz Uba kereći verno prati naloge naprednjačkog Lucifera, kupuje duše po Srbiji nudeći faustofsku pogodbu ljudima koji su u krizi ekonomskoj, bračnoj, mentalnoj, identitetskoj…
Obrazac te vrste delovanja najbolje se vidi upravo na primeru Jelene Karleuše. Zbog bezobrazluka, beskrupuloznosti i bestidnosti, nekadašnja kič-ikona pseudo-liberala postala je kandidat za državni orden prve kategorije, koji bi morao da se doradi primereno povodu i laureatu, da se umesto mačeva stave sendviči, a umesto orla kokoška.
Kako je sve počelo?
Kao odgovor na ovo pitanje poslužiće nam prva scena iz Vučićevog omiljenog filma Kum. Uplakanom grobaru, slomljenom zbog tragične sudbine unakažene ćerke, Vito Korleone posle obavljene inicijacije u poluzagrljaju kaže da će jednog dana,a taj dan možda nikada neće doći, biti pozvan da uzvrati uslugu. Grobar je naivno verovao u američki san, a kada je upao u italijanski košmar shvatio je kako stvari na ulici funkcionišu. Kada nanetu nepravdu nije mogao da ispravi poštujući pravila, poljubio je donu prsten i dobio zadovoljenje.
Jelenu Karleušu nisu naivnost i lakovernost dovele u bezizlaznu situaciju. Vrela prepiska sa poznatim fudbalerom dospela je u javnost, a mediji su jedva dočekali da “malu od skandala” sahrane, ne samo kao pevačicu, već kao vernu suprugu i uzornu majku. Brzo je shvatila ko jedini može da zaustavi medijski cunami koji je pretio da je izbriše sa javne scene, baci u slivnik i zatrpa u septičku jamu zaborava.
Raspitala se koga i u šta treba da poljubi, kako bi tim poljupcem potpisala i zapečatila svoj faustofski ugovor. Znamo da Jelena bolje barata jezikom, nego olovkom, ali je problem što se veza sa naprednjacima ne zadržava samo na poljupcu. Rečeno joj je da će jednog dana, a taj dan će sigurno doći, morati da uzvrati uslugu.
I poziv je stigao. Bolje poziv, nego konjska glava u krevetu. Mada, nije da JK nije i sa tim imala iskustva.
Prvo javna vakcinacija, pa komunalna kampanja sa Vesićem, da bi sprint prsnog plivanja kroz fekalije započela odmah nakon majske tragedije, a završila ga tviter botovanjem o Vučiću kao procvalom seks simbolu.
Ovde naravno nije kraj. Izlaska iz tog začaranog kruga nema. I vojska i crkva i sport i estrada dobiće novi impuls u predstojećoj predizbornoj kampanji. Već bivši oficiri vojno knjižicu menjaju za partijsku, sveštenici se javno mole za zdravlje svog novog sveca, dok se olimpijske medalje unapred poklanjaju voljenom predsedniku.
Očekujte očekivano, jer je najveći greh ove vlasti što nas je navikla na zlo i odvikla od stida.
Autor je klinički toksikolog, član Demokratske stranke
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
