aleksandar dikic

Vučićeva opsesija medijima postala je opšte mesto u razgovoru sa onima koji ga dobro poznaju, ali i sa onima koji ga napadaju. Tek usput u nabrajanju njegovih interesovanja spomenu se – vina, istorija i šah.

Za neke je Srbija čekaonica u kojoj se ostaje samo dok se ne dobije viza/radna dozvola/garantno pismo za zemlju u kojoj se ne čeka, već živi.

Presuda je odluka suda kojom se konačno i meritorno rešava sudski spor. Ona je akt koji sublimira pravni postupak, donet bez nedorečenosti, nedoumica i bilo kakve sumnje.

Istoričari već otvaraju debatu o tome na kog diktatora najviše liči Aleksandar Vučić. Oni najvrelije glave odmah revolveraški pucaju iz oružja najvećeg kalibra i u dahu izgovaraju Firerovo ime.

Počela je, po nekima, oproštajna turneja predsednika Vučića po Srbiji. Najavljeno je da će obići sve okruge, posetiti sve fabrike koje je otvorio, proveriti sve školske toalete i provozati se svim auto-putevima koje je lično projektovao. Serijom kontramitinga spin-doktori iz centrale SNS-a pokušavaju da ili lokalizuju ili marginalizuju ili uguše požar koji je pre dva meseca zahvatio Srbiju.

Posle završetka protesta, prvo pitanje onih koji u njemu nisu učestvovali uvek bude: “ A koliko je ljudi bilo?“. Ja obično odgovorim: „Pa jedan manje, jer si ti izostao!“.

Nenad Marinković Gastozz imao je samo jedan cilj – da iskoristi svoju životnu priču napuštenog deteta, nesrećno prekinute ljubavi i tek započete Youtube karijere, kako bi pobedio u svom prvom rijaliti takmičenju.

Postoje datumi koji su presudno uticali na sudbinu jednog naroda, države ili društva. Američka, francuska, buržoaska ili oktobarska revolucija su događaji koji su zauvek promenili sliku sveta.

Već na početku i ne znam kako da Vam se obratim, jer ni „poštovana“, ni „draga“, ni „uvažena“ ne ide uz Vaše ime.

Godina je 1992. Na ruševinama „velike“ nastala je „treća“ Jugoslavija, koja je brzo izopštena iz sveta i postala „država odmetnik“.

U nedelju, 2. septembra, održana su dva foruma, vremenski razdvojena tek nekoliko sati.

Koliko u Srbiji ima autošovinista i klerofašista verovatno nijedno ozbiljno sociološko ispitivanje neće precizno moći da pokaže. Srbi ionako ne vole ni preciznost, ni naučno dokazane činjenice.