foto (BETAPHOTO/PREDSEDNIŠTVO REPUBLIKE SRBIJE/Dimitrije Goll)Ostrvili se ostrvari na Srbiju. Aleksandar Vučić nazvao je Srbiju ostrvom slobode i opet počeo da svojim protivnicima prebrojava, ispituje i upoređuje krvna zrnca, da dovodi u pitanje njihov patriotizam, da insinuira njihovu izdaju. Ništa novo od starog radikala.
Neukusno preterivanje, zabluda o sopstvenoj veličini, iluzija o posebnosti – sve su to kolektivni sedativi za malobrojne, unesrećene i traumatizovane narode kako bi lakše podneli teško breme tragične istorije. Lakše je pomiriti se sa svojom sudbinom ako joj promeniš predznak, ako sebe ubediš u suprotno od onog što je realnost, ako ispred sebe postaviš iskrivljeno ogledalo i zaljubiš se u svoj odraz.
Kao kada dete zatvori oči i misli da ga drugi ne vide, tako se i mi odnosimo prema faktima koji urušavaju našu iluziju, prema manama koje smo usvojili kao vrline, prema greškama koje odbijamo da priznamo, prema odljudima koje smo uzdigli u heroje.
Kao što u svakoj šali ima barem delića ozbiljnosti, tako i u svakoj Vučićevoj laži ima makar mrvice istine. Ne, Srbija nije slobodna i Vučić je ne želi slobodnu, daleko od toga, ali bi zaista voleo da je ostrvo i to daleko od Evrope, daleko od sveta. Vučića ne sprečava istorija (imali smo mi iskustva sa diktatorima onoliko), ne sprečava ga biologija (mlad je i još uvek potentan), ne sprečava ga sociologija (siromašno i patrijarhalno društvo pogodno je zarobljavanje), ali ga sprečava geografija. Srbija nije u Aziji pa da preko plota druguje sa naslednim diktatorima različitih „stan“ država. Nije ni u Latinskoj Americi pa da red i disciplinu zavodi vojnim pučem, likvidacijama po stadionima, paramilitarnim kontrašima i drugim endemskim devijacijama tog nesrećnog kontinenta. Na Vučićevu žalost Srbija je u Evropi, ma koliko ona sama tako često pokušavala da pobegne, da se sakrije, da se izoluje.
„Srbija je zapad istoku i istok zapadu“ – udaraju nam sudbinski pečat oni čija istorijsko-geografska dezorijentacija može da nam zapečati sudbinu. Još gore – mi smo „iznad“ svih strana sveta, nas kompas ne prepoznaje, mi se lociramo po nebeskim meridijanima, za nas ne važe ovozemaljske koordinate. Kad god su nas vođe lagale da smo izuzetni, bili smo izuzeti, kad god nam laskali, izvlačili su najgore u nama, kad god su govorili o našem nacionalnom bogatstvu, uvećavali su svoje lično. Kako juče, tako danas, tako uvek.
I ja ponekad poželim da je Srbija ostrvska zemlja, ali arhipelag, pa da je moguće i fizički se odvojiti od onih koji veruju da je Vučić državnik, Vučićević novinar, Karleuša umetnica, Jeremićka seks simbol. Svi koji su mogli pobegli su od nas, od Slovenaca do Crnogoraca, to nije bila samo secesija, resuverenizacija, disolucija zajednice, to je bila evakuacija, run for life onih koji su na vreme predvideli ambis u koji mogu da ih odvedu ludaci koji ne shvataju kuda ide svet, koji negiraju logiku, koji imaju izvrnut sistem vrednosti.
I danas kada imamo priliku za zaokret, za novi početak, ponovo nas ubeđuju da je naš pad zapravo let, da zaglavljivanje u kružnom toku istorije nije posledica našeg nepoznavanja saobraćajnih znakova i pravila, već nam je neko podvalio grešku u navigaciji.
Potura se teza takozvanih suverenista da će ih neko na prevaru odvesti na Zapad, da će se jednog jutra probuditi u briselovanoj Srbiji koja je po njihovom čvrstom uverenju mnogo gora od Vučićeve Srbije.
Time se odustaje od jedinstvene liste i bezuslovne podrške studentsko-građanskom pokretu. U razradi zadate teze navodi se realna opasnost da se posle izbora u parlamentu stvori pro-EU većina koja će ostvariti najluđe snove woke-talibana i tako izneveriti nade i očekivanja vešinske Srbije koja je, naravno, tradicionalna, nacionalna, verujuća, konzervativna, proruska… Predloženo rešenje koje se razmatra jeste stvaranje „desne“ studentske liste.
A mi smo mislili da su sve idiote naprednjaci već prisvojili!
Vratimo se početku, osnovama, bazi!
Rušimo ovu vlast jer korupcija ubija. Rušimo ovu vlast jer je uništila institucije. Rušimo ovu vlast jer je protivnik slobode i demokratije. Ove premise ujedinile su narod koji je pošao za studentima kao za političkom avangardom. Ta avangarda je prerasla u građansko-studentski pokret, a taj pokret se politički artikuliše preko liste koja će se kandidovati na sledećim parlamentarnim izborima.
Sve navedeno postalo je značajno zbog jednog preduslova – jedinstvo. Deo naroda koji je nezadovoljan stanjem u društvu se ujedinio i postao jedinstven u odluci da su političke promene neophodne i neminovne.
Taj deo naroda, po mom dubokom uverenju većinski deo, zahteva od svojih predvodnika da budu jedinstveni, fokusirani, odlučni. Ti predvodnici imaju obavezu da naprave jedinu i jedinstvenu listu koja će u kontrastu naspram režimske, u referendumskoj atmosferi doneti pobedu na parlamentarnim izborima.
Nije teško shvatiti kada se ovako poslože stvari. Pratite nas samo još malo pa će vam biti jasno zašto su vaši strahove lažni i zašto je stvaranje „desne“ ili bilo kakvih drugih lista podmukla sabotaža.
U slučaju pobede „studentske“ liste na izborima poslanici imaju OBAVEZU da razvlaste režimske partije i njihove predstavnike ma kakve geopolitičke ili bilo koje druge provinijencije oni bili. Ta većina imaće sledeći dnevni red na stolu-dekriminalizacija državnih institucija, oslobađanje medija i optimizacija izbornih uslova za sledeći ciklus koji se očekuje posle perioda koji se meri mesecima, ne godinama.
U tom intermecu, neće biti nikakve zakonodavne inicijative vezane za intenziviranje evrointegracija, neće biti nastavka pregovora o Kosmetu niti implementacije usmeno preuzetih obaveza od strane smenjenog rukovodstva, neće biti upodobljavanja naše spoljne politike sa politikom bilo koje druge države ili asocijacije država.
O svemu navedenom može se raspravljati i biće odlučeno na prvim slobodnim izborima nakon dekontaminacije medijskog, političkog i socio-ekonomskog terena.
Kontraargument da je „desna“ lista bezbednosni osigurač, geopolitički korektor, dopuna glavnoj listi sa kojom će se svakako praviti većina – pada već na prvom logičkom testu. Zašto ne praviti jedinstvo pre izbora, ako ste već spremni na jedinstvo posle izbora? Zašto već sada ne napraviti programsko-ideološki minimum, zacrtati mapu puta, taksativno navesti raspored koraka do raskrsnice posle koje ćemo se razići, ali koja nas definitivno odvaja od Vučića i njegove zaostavštine? Zašto ne pokazati da smo spremni da verujemo jedni drugima, ako već tražimo od naroda poverenje?
Ako tvrdimo da smo sposobniji od režima, zašto ne bismo tu sposobnost pokazali da i mi, kao i oni, možemo da budemo jedinstveni, organizovani, jasni, dosledni? Oni su jedinstveni u tome da odbrane vlast, organizovani u kriminalu koji im donosi milione, jasni kuda nas vode i dosledni da od toga ne odustanu po svaku cenu. Takvom protivniku može se samo odgovoriti na isti način – jedinstvena odluka da im je došao kraj, taj kraj će doneti jedna organizovana lista sa namerom da Srbiju izvuče iz gliba u koji tone godinama unazad.
Vreme polako curi. Ruka stoji ispružena, ali ona nije prazna. Ponuda ispisana gore je inkluzivna, poštena i konkretna.
Na vama je da odlučite, ali što pre. Linije se povlače, pazite na kojoj ćete strani ostati.
Autor je lekar i novinar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
