„Ne gradi se srećna kuća na kostima nevinih“: Reakcije na Šapićevo veličanje Ratka Mladića kao srpskog heroja

Zbog ove objave Inicijativa mladih za ljudska prava je podnela pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv Šapića.

Kako se navodi u saopštenju, objava predstavlja govor mržnje i težak oblik diskriminacije bošnjačkog i hrvatskog naroda, zbog čega Inicijativa traži reakciju nadležnih institucija i osudu svih odborničkih grupa u Skupštini grada Beograda.

Miroslav Parović, osnivač Narodnog slobodarskog pokreta, smatra da je Šapić očigledno dobio ulogu medijskog diverzanta koji po potrebi iskače sa bombastičnim izjavama koje onda treba neko vreme da zaokupljuju pažnju javnosti.

„Kako se ne bi bavili aferom kamiondžija u SAD ili ovim što Vučić cvili kod Petra Mađara da ovaj ne pokreće afere oko pruge Beograd Budimpešta. A kad je već pokrenuo temu generala Mladića, treba ga pitati što se nije pobunio kada su ga Boris Tadić i Miki Rakić uhapsili, a po svedočenju tužioca Bruna Vekarića u tome im je pomogao i tada opozicionar Aleksandar Vučić”, ukazuje Parović.

Aleksandar Dikić, lekar i voditelj, kaže da je uzalud podsećati Aleksandra Šapića da je u maju 2024. godine usvojena Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje i zabranjuje glorifikacija onih koji su osuđeni za ratne zločine i genocid počinjen u Srebrenici.

„Uzalud je podsećati bilo kog naprednjaka na zakonske i moralne norme. Oni to ne rade zbog uverenja ili ideologije, već pre svega sa ciljem da ostanu na vlasti. Zbog toga, u trenutku kada se deo desno orijentisanog biračkog tela koleba da li da podrži studentsku listu na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem, vlast pojačava retoriku o Srbiji kao ‘ostrvu slobode'“, ocenjuje Dikić.

Dodaje da se zbog toga ponovo otvaraju teme Draže Mihajlovića i podizanja spomenika, ali i veličanja Ratka Mladića kao heroja.

„Time se pokušava zadržati i mobilisati ostatak kvazipatriotskog biračkog tela, isključivo sa ciljem očuvanja vlasti i privilegija. Aleksandar Šapić u tome nema dosledan odnos ni prema Ratku Mladiću, ni prema ratovima devedesetih, ni prema patriotizmu. Kao i većina funkcionera vlasti, njegov osnovni cilj ostaje politički opstanak – po svaku cenu” , zaključuje Dikić.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić navodi da kada političar relativizuje presude i činjenice, on zapravo relativizuje i sopstvenu odgovornost.

„Aleksandar Šapić ovom izjavom nije pomerio granice hrabrosti, već granice dobrog ukusa i političke zrelosti. Društvu su potrebni uzori koji vode napred, a ne figure koje nas vraćaju u beskrajne rasprave o prošlosti. Budućnost se ne gradi na mitovima, već na istini. Heroji su oni koji grade mostove, a ne oni čija dela dele i opterećuju generacije“, ukazuje Pajtić.

Aktivistkinja Aida Ćorović ističe da sličan se sličnim raduje, te da Aleksandar Šapić ovom izjavom nije prvi put pokazao da je, u biti, zločinac i da bi radio slične ili iste stvari koje je radio i Ratko Mladić.

„I opšte je mesto da je Šapić otvoreni nacionalista, šovinista i da sublimira svo zlo koje se iz velikog dela srpskog naroda izlilo devedesetih godina. Mogu da imam određeni stepen razumevanja za mlade ljude koji ne znaju ko je bio Ratko Mladić i za kakve užasne zločine je osuđen, ali trunke razumevanja nemam za bilo koga kome su ratni zločinci i ratni zločini nešto čime se ponose i nešto što su prigrlili kao vrednosni sistem. Naravno, razumem zašto ova vlast laže o devedesetim godinama i o ratovima ‘koje nismo vodili'“, ukazuje Ćorović.

Smatra da su oni direktni nalogodavci i ratni profiteri, razume da na sve moguće načine pokušavaju da opravdaju svoje zločinačke poduhvate.

„Ali Šapić i njemu slični pokazuju da je šovinizam, a mogu slobodno da kažem i jedan oblik fašizma, mnogo veći i ukorenjeniji među velikim delom građana Srbije. Ubijati hiljade ljudi samo zato što (ne svojim izborom) pripadaju drugoj naciji ili religiji, ili slaviti takve monstruzne akte, najpre govori o tim ljudima i ozbiljnoj mentalnoj i etičkoj patologiji. Mladić je vinovnik više hiljada smrti građana Sarajeva, od kojih su mnogi bili i Srbi, a o tome se u Srbiji ne govori. Mladić i njegovi bliski saradnici, a po svoj prilici i sam Aleksandar Vučić, su deo opskurnog i perverznog lova na žive ljude i ako je to nešto čime treba da mašete i da se time dičite, to onda zaista zahteva ozbiljnu psihijatrijsku ekspertizu“, naglašava Ćorović.

Poručuje da zlo koje živimo danas u Srbiji, nije počelo juče, da je sve počelo krajem osamdesetih, eskaliralo u ratovima devedesetih i sada se samo vratilo odakle je pošlo.

„Sve dok razni Šapići i ostali politički oportunisti, ali i obični gradjani, budu slavili osuđenog ratnog zločinca, sve dok to budu vrednosti na kojima Srbija misli da gradi svoju državnost, nećemo živeti bolje. Ne gradi se srećna kuća na kostima nevinih ljudi, a građani Srbije neka odluče hoće li preseći taj kontinuum zla ili će nastaviti da tonu u živo blato. Izbor je jednostavan, a na nama je da odlučimo“, zaključuje Ćorović.