No pre nego što počnem da opvorgavam navoda uvaženog profesora, moram da ga upoznam sa mnom i sa mojim, pre svega stručno-naučnim radom. Ja sam, dragi moj kolega Radovanoviću rođen 1954. Upisao sam Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1973, a diplomirao sam 1978. sa prosečnom ocenom 10, sa 24 godine. I zamislite moj profesore univerziteta u penziji, kako ono rekoste u tekstu ̎čak je stekao i zvanje vanrednog profesora ̎.

Očigledno je da niste pročitali nijedan od radova koje sam publikovao. Da ste pročitali, razumeli biste zašto je virus malih boginja ″dobročinitelj″ čoveka, ali niste, ali i da ste pročitali, možda to ne biste ni razumeli. Taj rad su pročitali moje kolege u Americi odmah pošto je publikovan i razumeli su ga. A kako to znam? Posle samo dva meseca pošto se rad pojavio u internet verziji, dobio sam poziv od Dr Grovera Bagbyja, jednog u urednika naučnog časopisa Blood, da recenziram rad koga su poslali Japanski naučnici baš u casopis Blood, koji je samo da kazem za građanstvo, zvanično glasilo Američkog udruženja hematologa. Taj rad koji niste pročitali ima naslov ̎Childhood acute lymphoblastic leukemia is triggered by the introduction of immunization against diphtheria ̎. Kao što vidite, nisam se proslavio kako ste pogrešno napisali u tekstu, sa idejom da vakcina protiv velikog kašlja dovodi do leukemije, već sa radom u kojem sam pokušao da dokažem da je leukemija trigerovana uvođenjem vakcine protiv difterije. Ideja je ignorisana samo od Vas i Vaših istomišljenika.

Da ste rad pročitali, videli biste, da se na kraju rada ne zalažem za ukidanje vakcine protiv difterije, već naprotiv, za uvođenje nove vakcine koja bi izazivala lokalni mukozni imunitet protiv difterije. Na taj način, ne bi bilo leukemija, a ne bi bilo ni difterije. Što bi naš narod rekao i vuci siti i ovce na broju. U tom radu, ni na jednom mestu ne stoji zahtev za ukidanje vakcine protiv difterije. Dragi profesore, trebalo je da pročitate taj rad! Ja sam se mnogo trudio i tu svoju ideju dalje razrađivao i publikovao u još četiri naučna rada na tu temu. Ali, vi se niste potrudili ni te radove da pročitate. Zahvaljujući tim radovima ja recenziram radove na samo u Blood-u (impact factor 9,77), već i u CMAJ (impact factor 5,8), i AJE (impact factor 4,97). Imao sam tu čast, da recenziram čak i rad sa Harvard-a. Da Vas podsetim, i srpsku javnost, da je sa Harvarda potekao najveći broj nobelovaca iz oblasti medicine i fiziologije. Poslednju, sedmu recenziju za Blood, sam završio 8. februara ove godine.

Kao što niste videli, u mojim radovima nema povampirenih ideja. Difterija je jedna od najopakijih bolesti, nema igranja sa njom, ne sme se ukidati vakcinacija protiv difterije. Difterija je 1.000 puta gora bolest od leukemija. Protiv difterije se moramo vakcinisati, a kada naši ili svetski naučnici naprave novu vakcinu protiv difterije koje će se aplicirati lokalno putem raspršivanja, tada će nestati i leukemija (da ste pročitali moje radove videli bi ste da je to napisano još 2006).

Što se tiče povampirenih teorija koje pominjete u svom tekstu, moram da Vas podsetim, na Vašu i Vaših istomišljenika povampirenu teoriju iz 2009. godine, kada ste besomučno plašili narod da, ako se ne vakcinišemo protiv svinjskog gripa da ćemo svi pomreti? I šta se desilo, preživeli smo, vakcine su kasnile, trebovane su po jednoj ceni, plaćene po drugoj, naručene od jednog proizvođača, kupljene od drugog… Da ne pričam više o tome. Te 2009. u novembru bila je tribina na Mašinskom fakultetu i ja sam tada neobavezno učestvovao, nisam imao ni slajdove, pričao sam iz glave. I opet ste me pogrešno citirali. Tada sam kazao, ̎…da je virus gripa tako opasan što bi ga Bog slao svake jeseni… ̎? Moram javno da izjavim da se nikada nisam vakcinisao ni protiv gripa, ni protiv hepatitisa B. Hteo je da me vakciniše 1996. godine Vaš kolega dr Petrović, ali ja nisam dao. Uradio sam sebi test na hepatitis B (jer sam radio tada već celih 16 godina na hematologiji) jer sam stalno bio u dodiru sa krvlju i likvorom pacijenata. I šta sam otkrio: da imam antitela na virus, a nemam antigen. I da Vam kažem još ovo, dobrovoljni sam davalac krvi, do sada sam dao krv 25 puta, znači krv mi je zdrava, nemam viruse, ni hepatitisa B, ni hepatisa C, ni virus AIDS-a.

Moja oblast je vakcina protiv difterije, u ostale vakcine se ne mešam. Nisu moja oblast interesovanja. Nikada nisam bio na nekom mediju da bih pričao o vakcinacijama, niti davao izjave za štampu, kao što to čine brojne druge kolege, profesori, pedijatri, i nepedijatri, koji se bukvalno ne skidaju sa javnih medija. I prema Vama oni su vrsni stručnjaci, što i ja potvrđujem ovom prilikom.

Vi ste dali sebi slobodu, da moje ime navedete u celini sa akademskom pozicijom koju zauzimam, na Vaš ″stub srama″! Ako već imenom i prezimenom mene nečasno apostrofirate, za ono što nisam učinio, ja Vas pitam: ″Koji je razlog da niste imenovali tu osobu imenom i prezimenom, i naveli i njegovu akademsku titulu vezano za, kako vi to kažete, kampanju protiv MMR vakcine?″. Prema meni ste koristili jedan kriterijum, sa ″atributima″ akademske titule koji su nečasni, a drugog kolegu sakrivate u anonimnost. Zašto ″hrabri moj profesore u penziji″ to radite. Budite principijelni i hrabri. Ali, ko je Vama dao za pravo i na osnovu čega, da me stavljate u društvo Slađane Velkov i Todora Jovanovića?

A još više, ko ste Vi, moj profesore univerziteta u penziji, po specijalnosti epidemiolog, a niste psihijatar, da postavljate ″pitanje odgovornosti i /ili uračunljivosti pojedinaca sklonih neosnovanom uznemiravanju građana ″̎. I još više, a ko ste Vi da procenjujete ko je ugledan, a ko neugledan pedijatar, kada je vrlo dobro poznato da ste značajan deo Vašeg profesionalnog vremena proveli van Srbije? I još jedno pitanje – ko Vam je dao tu moć, da Vi odlučujete ko ima pravo, a ko nema to isto pravo da ima precenjene ideje?

Ali, moram da Vam odam priznanje, a to je da ste u jednoj stvari apsolutno u pravu. Slađana Velkov i Todor Jovanović su veliko zlo i opasnost za opštenarodno zdravlje Srbije i šire. Pozivam Vas na stručnu raspravu u bilo kom medicinskom forumu ili na bilo kojoj TV stanici ili mediju. Možda najbolje na RTS-u kao našoj najgledanijoj TV.

Autor je vanredni profesor pedijatrije Univerziteta u Beogradu, subspecijalista hematologije sa Diplomom Medicinskog fakulteta

close
Nema vakcine protiv neznanja 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.