Pola veka posle kinesko-indijskog rata granica između Kine i Indije je i dalje nedefinisana i predstavlja stalni izvor trvenja između dve najmnogoljudnije zemlje na svetu. Nakon tri sedmice borbi 1962, postignut je dogovor da se između dve države povuče tzv. linija stvarne kontrole (LAC). Međutim, pet decenija kasnije čini se da mapa tek treba de se iscrta. U prilog tome ide činjenica da obe strane redovno šalju patrole baš do one tačke u kojoj veruju, svaka na svoj način, da LAC treba da bude – a poslednja epizoda toga je aprilski upad kineskih trupa na indijsku teritoriju.
Direktna konfrontacija na ničijoj zemlji, koja se nalazi između Kine i Indije, toliko je uobičajna da su vojske obe strane razvile modus vivendi, pri čemu jedna strana drugoj kaže da se mirno povuče. Obe zemlje se rutinski pokoravaju neformalnom protokolu koji je evoluirao tokom godina. Ali ne i ovaj put. U području oblasti Daulat Beg Oldi, u regiji Ladak, patrola od 15 pripadnika Narodne oslobodilačke vojske (NOV) prešla je na teritoriju Indije i postavila kamp za produženi boravak. LAC se proteže od Karakoram Pasa, u blizini severa Pakistana, i ide na jug, duž grebena istočnih Himalaja do drevnog budističkog grada Tavang. Linija zatim prati staru „granicu“ povučenu 1914. – koju je Kina odbacila kao imperijalni diktat – koja je razdvajala britansku Indiju od onoga što je tada bio Tibet. LAC se zatim vijuga do tačke gde se „susreću“ Kina, Indija i Burma.
Strateški interes Kine na liniji koja razdvaja Indiju od nemirnog Tibeta i problematične provincije Sinkjang je vrlo jednostavan. Za Indiju, Daulat Beg Oldi je važna ispostava u blizini ulaza u Karakorum Pas i region glečera Sjačen. Dakle, da li je kineski upad na indijsku teritoriju greška komandanta NOV-a? Ili je u igri složeniji proračun? Indijski parlament je, što nije iznenađenje, osudio kineski upad svim mogućim izrazima. Vlada, iako se najpre dvoumila, neuspešno je pokušala da „osvetli“ prisustvo trupa NOV-a. Potom je usledilo takmičenje u tome koja će strana postaviti više šatora; Kina je razapela četiri, Indija osam. Zastoj je okončan 6. maja, iznenada kao što je i počeo. Indijski ministar inostranih poslova, koji je ranije nazvao upad „lokalnim incidentom“, morao je da promeni svoju izjavu pod pritiskom parlamenta, te je upozorio Kinu da bi Indija mogla da preispita njegovu posetu Pekingu.
Da li je sve ovo bio kineski pokušaj, rečima Henrija Kisindžera, „strateškog zastrašivanja“? Ili je to bio potez za ostvarivanje predloga kineskog predsednika Si Đinpinga indijskom premijeru Manmohanu Singu sa samita zemalja BRIK-a koji je održan u martu u Južnoj Africi? Si je od Singa tražio „fer, razumno i obostrano prihvatljivo rešenje zasnovano na međusobnom razumevanju“, te da bi pitanje granica trebalo brzo rešiti. Da li je stoga kineski upad trebalo da posluži kao neka vrsta diplomatskog akceleratora?
Indija bi trebalo da primi k znanju zapažanje bivšeg premijera Australije Kevina Ruda, koji je rekao da „Kina, zemlja realistične spoljne i bezbednosne politike, poštuje stratešku snagu i prezire kolebanje i slabosti“. Uostalom, jedna od lekcija rata iz 1962. je da je kolebljiv, odnosno nepostojeći odgovor na kinesku agresiju samoubilački čin, posebno u situacijama poput ovog upada u Daulat Beg Oldie.
Iz nedavnog incidenta bar je jedna stvar jasna: u Kini je na delu politika pravljenja izuzetaka od pravila i biće nastavljena narednih decenija, pod vođstvom Sija. Trupe NOV-a u Daulat Beg Oldiju su podsetnik da Kina nema nameru da dozvoli da nerešena granična pitanja budu gurnuta pod tepih. Bez obzira da li je Sijevo obraćanje Indiji da se „granični okvir brzo reši“ bila opomena ili upozorenje, druge azijske zemlje ne mogu više da ignorišu svoje granične sporove sa Kinom. Ono što se desilo u Daulat Beg Oldiu pokazuje da novo kinesko rukovodstvo nije zainteresovano za očuvanje statusa kvo.
Autor je bivši indijski ministar finansija, šef diplomatije i ministar odbrane
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
