Foto: Medija centar

U modi je, međutim, „1 u 4“ i „1 u 5“. Mislim, 4 i 5 miliona.

Asocijacija na uživanje u brendu dobre instant kafe poslužila je samo kao povod za analizu iz pomalo neobičnog ugla aktuelnih prilika u dve susedne države kroz dva zanimljiva projekta. Naravno, reč je o Srbiji i Hrvatskoj. Svaki projekat na autentičan način oslikava „slike i prilike“ u svojoj državi pa može poslužiti i kao solidan predložak iz koga se onda iščitava nivo/stupanj političkog, društvenog i ekonomskog razvoja te države.

Na prelazu dve godine u Hrvatskoj traje partnerski projekat „1 u 4 miliona“ koji su osmislili Native AD Studio i Mastercard čija je osnovna ideja da učesnici pokažu kako su ostvarili svoj san u Hrvatskoj. Projekat se reklamira kao „Prvi multimedijalni specijal o strasti, hrabrosti, posvećenosti i uspehu ljudi poput nas“, a cilj mu je da hrvatskom građanstvu pokaže kako je moguće napraviti zaokret, kako izgleda skočiti u nepoznato i uspeti.

Projekat je jednostavno strukturiran i ima dve vrste junaka. Sadrži priče onih koji su bili hrabri, posvećeni i uspešni. I beleži utisak onih koji su sa takvima razgovarali.

Iz takvog projektnog zadatka vidi se jasna namera producenata da model dobrog primera učine javnim, tako ohrabre građane na nemirenje s postojećim nezadovoljavajućim individualnim stanjem i podstaknu ih na životni i poslovni aktivizam. Na novi početak.

Sudeći po primerima i reakcijama, projekat se dobro primio u javnosti. Suština je da obični ljudi ispričaju svoje uspešne priče. Tako, na primer, Ivana Urem Marohnić, bivša direktorica u Telekomu, priča iskustvo u osnivanju i vođenju prve majstorske pekare u Zagrebu i proizvodnji najboljeg kruha. David Skoko objašnjava kako je od stolara, ribara, poljoprivrednog tehničara, vojnika i buntovnika postao jedan od najboljih kuvara na TV kanalu 24kitchen. Sestre Valentina i Tatjana Hažić govore o tome kako su ostavile karijere, posvetile se porodičnom poljoprivrednom biznisu i napravile jedan od najuspešnijih OPG-ova u Međimurju.

„Oni su sledili svoju strast, napravili životni i poslovni zaokret i započeli nešto neprocenjivo. Za njih stvari nisu bile nemoguće, ni prepreke nesavladive. Svako od nas može biti 1 u 4 miliona“, stoji u poruci autora ovog projekta u čijoj se pozadini nazire jedna od društvenih akcija zaustavljanja iseljavanja sposobne i obučene radne snage iz Hrvatske.

Ništa manje nisu zanimljive i priče onih koji su intervjuisali junake ovih priča. Tako, na primer, pisac Dinko Mihovilović kaže da je shvatio dok je intervjuisao 12 učesnika projekta da je svima zajedničko „borba s vlastitim strahom i vlastitim sumnjama. Ko nije spreman reskirati i suočiti se s mogućnošću neuspeha, ne može ni doživeti uspeh“. A magistar ekonomije i fotograf Boris Kovačev kaže da je iz tih razgovora naučio „da je za promenu životnog puta ponekad stvarno dovoljna samo želja. To mi je pre zvučalo kao kliše, ali sam se razuverio“.

Akcija sličnog naziva „1 u 5 miliona“ istovremeno traje i u Srbiji. Svake subote uveče sve više građana šeta ulicama i želi da pokaže da „svako od nas može biti 1 od 5 miliona“. Sličnost s hrvatskim projektom je, naravno, slučajna i tiče se samo igre brojki.

Motivi, poruke i habitus srpskog projekta zadiru u „srce sistema“ – totalitarnog, necivilizovanog, nedemokratskog, netolerantnog, neobrazovanog – koji nije pogodan ni za kakav individualni preokret i koji zato generiše sve veće iseljavanje iz Srbije. Otuda su poruke iz Srbije formulisane u formi zahteva: „stop krvavim košuljama“, „otkrivanje nalogodavca ubistva Olivera Ivanovića“, „pet minuta za opoziciju na javnom TV servisu“, „smena ministra policije zbog kriminalizacije društva“, „ko je naredio da se ubije novinar Milan Jovanović“… Da bi, na kraju, bio otkriven pravi razlog projekta – „šetam jer ne želim da odem“.

Šetnja ili multimedijalni specijal?

I u jednom i u drugom projektu radi se o strasti, hrabrosti, posvećenosti i uspehu. Razlika je, malo li je, u ambijentu. Dok je krvavih košulja teško je razmišljati a kamoli praviti lični poslovni zaokret.

Za razliku od Hrvatske, građani Srbiji pre nego što se upuste u takav preokret moraju da usmere svoju strast na preuređenje društva i države i da sanjaju prethodno fundiranje temelja za demokratsku državu koja podstiče preduzetništvo. Zapravo, građani Srbije samo ispravno veruju da nikakav individualni preokret, osim odlaska iz zemlje, nije moguć dok se ne stvori ambijent u kojem svako pojedinačno stvara nešto neprocenjivo značajno i vredno.

Autor je novinar

Povezani tekstovi