Novo poglavlje

Zakletvu na mestu 44. predsednika SAD – u danu koji se može opisati vrhuncem nekad nezamislivog putovanja za crnog čoveka u zemlji koja je još rasno podeljena na mnoge načine – Obama je položio uz obećanje da će promeniti naciju i povratiti poljuljano poverenje sveta. Njegovoj elkoventnosti i urođenoj harizmi koje je ispoljio prvog predsedničkog dana ne može se ništa prigovoriti.

Moglo se očekivati da će novi predsednik apelovati na sunarodnike da zasuču rukave, naročito ako se ima u vidu da nova administracija stupa na dužnost u možda najtežim okolnostima još od tridesetih godina prošlog veka. Time Obama nastavlja stopama Džona Kenedija i Frenklina Ruzvelta.

Ipak, Obama je ponudio novu formulaciju. „Nije pitanje da li je naša vlada isuviše velika ili mala većda li radi, da li pomaže porodicama da nađu posao s pristojnom platom, vodi računa o njihovim prihodima i ispraća ih dostojanstveno u penziju. Tamo gde je odgovor da, nameravamo da krenemo dalje, tamo gde je odgovor ne, program će biti okončan“.

Kratak 18-minutni govor novog predsednika bio je jasno distanciranje od politike preThodnika. Pred milionskim auditorijumom zahvalio se svom prethodniku, a u isto vreme obećao da će raskrstiti sa politikom neuspeha, lažnih obećanja, sitničavih uvreda, pohabanih dogmi i vratiti Ameriku na put najcenjenijih ideala. Obama je upozorio sunarodnike da vodeći računa o bezbednosti ne smeju da zaborave na američke vrednosti. Naglasio je da to što su SAD vojno najmoćnija sila sveta ne znači da mogu da postupaju kako im se prohte.

Pred očima nacije i sveta i pod bremenom velikih očekivanja, tonom savršenog sudije, Obama je iskoristio svoj govor da umanji očekivanja građana, a u isto vreme ulije poverenje američkom narodu da je ona taj koji može i zna kako da ukloni „guste oblake i besnu oluju“.

S Obamom na čelu, Sjedinjene Države imaju novo lice. Amerikanci sada moraju da ulože još više napora kako bi prevazišli krizu u zemlji. Obama im je pružio nadu da je to moguće. Tu nadu dele i mnogi u svetu.