Vladimir Ilić Ministar vera je u svom intervjuu za uskršnji broj Danasa rekao da su „naš zakon i naše slobode koje se tiču zaštite vernika i stanovništva potpuno u skladu sa svim evropskim normama“.
Prema netom objavljenom izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, nezavisnog tela Saveta Evrope, Zakon o crkvama i verskim zajednicama i njegova primena ne omogućavaju svim verskim zajednicama koje žive u Srbiji da u potpunosti uživaju svoje pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti.
Vladimir Ilić Ministar vera je u svom intervjuu za uskršnji broj Danasa rekao da su „naš zakon i naše slobode koje se tiču zaštite vernika i stanovništva potpuno u skladu sa svim evropskim normama“.
Prema netom objavljenom izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, nezavisnog tela Saveta Evrope, Zakon o crkvama i verskim zajednicama i njegova primena ne omogućavaju svim verskim zajednicama koje žive u Srbiji da u potpunosti uživaju svoje pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Time se krši član 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Evropska komisija preporučuje našim vlastima da dopune Zakon o crkvama i verskim zajednicama kako bi ga više uskladili sa međunarodnim standardima u toj oblasti.
Ministarstvo vera se u svojim komentarima na izveštaj Komisije ne slaže sa ocenom da je Zakon o crkvama u neskladu sa Ustavom i prihvaćenim međunarodnim standardima. Ono tvrdi da verske zajednice nemaju obavezu da se preregistruju i da ranije registracije ostaju priznate, što verskim organizacijama daje legitimnost i svojstvo pravnih lica. Komisija, sa svoje strane, „sa zabrinutošću primećuje da postoji nekoliko konzistentnih izveštaja o proizvoljnim odbijanjima da se registruju određene zajednice. Mada su srpske vlasti tvrdile da nijedna verska zajednica nije obavezna da se registruje, one koje se ne registruju nemaju rešen pravni status i stoga ne mogu da se bave određenim aktivnostima niti da uživaju prava koja proističu iz rešenog pravnog statusa. One ne mogu, na primer, da otvore račun u banci, poseduju, kupuju ili prodaju nepokretnu imovinu ili objavljuju vlastitu literaturu.“
Dok je, prema podacima Ministarstva vera, u toku 2006, izuzimajući napade na groblja, registrovano 25 slučajeva napada na verske objekte, Komisija navodi da su nevladine organizacije izbrojale između 100 i 150 napada godišnje, da se pojačao nasilnički karakter napada i da su „verske zajednice, po svemu sudeći, nesklone da izveštavaju o tim napadima ili da o njima javno govore. Razlog za to je možda što policija i pravosudni aparat ne reaguju uvek adekvatno na ovaj problem“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
