Osveta se služi hladna

Odnosi EU I Belorusije su u slobodnom padu još od predsedničkih izbora, avgusta 2020. Šokirana brutalnim nasiljem, EU je uvela sankcije pojedincima iz beloruskog režima. Te sankcije su bile većinom simbolične, zabrana putovanja i zamrzavanje računa u EU. To nije sprečilo Lukašenka da krene u osvetničku kampanju prema svima koje smatrao odgovornim za traumu koju je doživeo. Mediji, nevladine organizacije, politički protivnici su hapšeni, zatvarani, prebijani. Obični građani koji su učestvovali u protestima ili samo lajkovali post na društvenim mrežama su bili sledeća meta osvetničkog besa.

To je kulminiralo prizemljivanjem Rajan Er leta u maju 2021. Prizemljivanje EU avio kompanije, na letu između dve evropske prestonice, pod lažnom pretnjom bombom, nije bilo nešto što EU može da prećuti. Usledile su malo ozbiljnije sankcije: avio saobraćaj između EU i Belorusije je obustavljen, režimski oligarsi, uključujući i braću Karić, su sankcionisani, a sankcije su uvedene i protiv beloruskih naftnih kompanija I proizvođača veštačkih đubriva, glavnih izvoznika.

Uvređen i ostrašćen, Lukašenko je obećao da će „prestati da zaustavlja migrante i drogu“. Već sredinom juna, u Litvaniji I Poljskoj su se pojavile veće grupe migranata sa Bliskog Istoka i Afrike, koji su došli do Belorusije komercijalnim letovima sa turističkim vizama. Vrlo brzo se ispostavilo da Beloruske turističke agencije masovno izdaju vize i organizuju letove iz iračkog Kurdistana. Migranti plaćaju oko 3.000 dolara za let, vizu i „transfer“ prema EU granici. Ovaj transfer je očigledno koordinisan sa beloruskom državom. Graničari i policija vode migrante do mesta gde mogu neopaženo da pređu granicu. U početku su Litvanija I Poljska prihvatale migrante ali posle nekih mesec dana su započele takozvanu „push back“ strategiju.

Migrante koje zateknu u pograničnom području šalju nazad u Belorusiju, često uz upotrebu sile. Tamo ih pak zateknu beloruski graničari koji ih guraju prema EU. Kako reče jedan migrant „kao fudbalska lopta: u Poljskoj policija nas uhvati, prebije i šutne u Belorusiju. Tamo nas policija uhvati, prebije i šutne u Poljsku. Poljska, Belorusija, Belorusija Poljska…“.

Kako se zima približava a ograde sve više, početkom novembra, migranti su se sastali na trgu u Minsku i odlučili da u zajedno idu na poljsku granicu. Krenulo ih dve hiljade. Kad su stigli na granicu, tamo ih je zatekla poljska policija. Taj dan je prošao u koškanjima i na kraju su migranti odlučili da naprave kamp i sede pred granicom dok ih ne puste u Nemačku. Njihov broj se brzo duplirao, a stanje postalo katastrofalno. Posle sedam dana čekanja, pomerili su se na sam granični prelaz, gde je drugi dan došlo do sukoba migranata i poljske policije. Trajalo je danima, dok Belorusija nije rešila da gladne i promrzle izbeglice prebaci u izbeglički centar. Stotine je odlučilo da se vrate u Irak.

Ono sto je Lukašenko zamislio kao osvetu i pritisak eskaliralo je u humanitarnu krizu. Belorusija je posle nekoliko dana krenula da donosi pomoć, nedovoljno i neorganizovano. Rusija je pokušala da smiri situaciju jer iako voli da pritiska EU i koristi svaku priliku da pokaže licemerje Zapada, ne treba joj kriza, posebno ne u trenutku kada EU odlučuje o Severnom toku 2. Lukašenko se ponadao da ce iskoristiti krizu da od EU izvuče priznanje svoje legitimnosti. Borelj i Merkel su telefonirali, ali su se suzdržali od priznanja. Nemačko zvanično saopštenje čak izbegava da nazove Lukašenka predsednikom.

EU vidi ovu krizu kao „hibridni rat“ i preti uvođenjem novih sankcija. Na to Lukašenko je zapretio da će da obustavi transport gasa. Tu se već i Putin morao uključiti. I dok se geopolitika uveliko igra, Lukašenko ima humanitarnu krizu koju je sam stvorio. Hiljade očajnih i gladnih migranata je u Belorusiji.

Lukašenko, uvek ponosan na red i čistoću, gubi legitimitet I kod pristalica, nenaviklih na takve scene. Rusija ga još uvek javno podržava, ali se ispod glasa pita da li je on baš dugoročno rešenje. Lukašenkov osvetnički bes je razbijao glave hiljadama Belorusa prošle godine, ovih dana hiljade Kurda pati zbog njegove želje za osvetom. Na kraju će sve to da mu se obije o glavu. Čim pre, to bolje, zarad hiljada drugih.

Autor je direktor za Belorusiju švedskog fonda Forum Syd