Porez i rodoljublje

Naprotiv, reklo bi se da je taj apel naišao na zid ćutanja, gotovo neverice da se neko, makar to bio i šef države, usuđuje da im postavlja zahteve, kada oni nesumnjivo znaju šta je najbolje za domaću ekonomiju, radnike, budžet i naravno, njih same. Jedino je Mišković bio prinuđen da se oglasi i oštro demantuje spekulacije da je poziv predsednika bio iniciran brigom da će država opet, kao u slučaju prodaje Delta banke, ostati kratka za porez ako se pokažu tačnim informacije da su razgovori o prodaji Maksija u završnoj fazi. Jer, niti su u završnoj fazi, zapravo tek su počeli, a nije reč ni o izvesnoj belgijskoj kompaniji koja se pominje u nagađanjima, nego je interesovanje pokazalo nekoliko investicionih fondova. U saopštenju Delta holdinga, međutim, nije bilo ni traga najave da će bar razmisliti o tome da svoje kompanije vrate u Srbiju.

Činjenica je da zemlje poreskog raja privlače mnoge velike firme da svoje poslovanje organizuju sa tih destinacija. Ipak, ozbiljne multinacionalne kompanije osnovu svog biznisa vode iz matičnih zemalja, a na of šor lokacijama osnivaju uglavnom firme za jednokratne poslove sa trećim zemljama. Podatak da većina velikih sistema koji čine krupan kapital u Srbiji posao organizuje sa raznih ostrva izbegavajući tako plaćanje najvećeg dela fiskalnih obaveza u svojoj državi, dve godine po izbijanju velike ekonomske krize, počeo je da brine i naše zvaničnike. Posebno sada, kada prihod u budžetu opada iako je pod budnim okom MMF-a, kada su visoke akcize izazvale pad prometa a obim proizvodnje i izvoza ne ukazuje da su na pomolu bolji dani.

Iako bi vlast mogla da pribegne i normativnom regulisanju načina poslovanja preko of šor destinacija, kroz reformu poreskog sistema, čini se da je procenila kako je to dug proces neizvesnog ishoda (u svetlu „šuškanja“ da su domaći tajkuni bili najveći donatori u izbornim kampanjama gotovo svih stranaka, i da većina ekonomskih zakona sada nastaje u njihovim kabinetima), pa je umesto promene zakona, pozvala na rodoljublje. Problem je, međutim, to što krupni kapitalisti, koje često nepravedno nazivamo i tajkunima, pojam ekonomskog patriotizma iscrpljuju kroz kampanju „kupujte domaće (njihove) proizvode“. Kada je reč o porezu, to je već druga tema.