Požar zapalio sramotu Aranđelovca 1Foto: Medija centar Beograd

Ugašen je požar koji je onako apokaliptički izgledao na snimku postavljenom na društvene mreže dok je gutao krov derutne zgrade koja se nekad zvala hotel Staro zdanje.

Požar je ugašen, sramota se rasplamsava.

Ako vlasnik zgrade zna šta je sramota, ona će ga pratiti dok je živ.

Nema potrebe da nikakvi nadležni državni organi utvrđuju odgovornost za požar, zna se ko je vlasnik te nekadašnje lepotice rane srpske arhitekture a zna se i kako se taj vlasnik o njoj brinuo.

Brinuo je kao o Alajbegovoj slami.

Neće biti dovoljno da nadležni državni organi kažu ono što znaju svi varošani u Aranđelovcu – da su požar izazvali narkomani koji celu zimu „sede“ u Starom zdanju.

Očevici-šetači u parku Bukovičke banje zimus su primetili bar tri puta da iz Starog zdanja izbija dim, to su se narkomani grejali loženjem vatre po „hotelskim sobama“ u hladnim noćima.

Ulaz u „hotel“ bio je „na izvolte“, sva vrata otvorena, nigde čuvara (ili narodne milicije) koji bi brinuo o državnoj (opštinskoj) imovini.

Tri prijave savesnih građana koji su primetili manje požare u Starom zdanju nadležni državni organi nisu ni uzeli u razmatranje.

Inače, čuvari komunalnog preduzeća bolje nadgledaju parkovski mobilijar (klupe, svetiljke i korpe za smeće) nego što vlasnik čuva hotel kao dragocenu imovinu.

A Staro zdanje nije bilo kakva državna imovina, kao na primer neka šuma ili kamion-đubretar.

Staro zdanje je prvoklasna kulturno-istorijska relikvija, kao što joj i samo ime kaže – staro zdanje.

Ono koje je bilo jedna od najlepših i najvećih zgrada u Srbiji, koje se od pamtiveka koristilo kao hotel, čija je „Sala kneževa“ bila nadaleko poznata i koje je bilo biserni dodatak nekad čuvenoj a danas potpuno oronuloj Bukovičkoj banji.

Nije da nije bilo pokušaja da se istorija i tradicija očuvaju i nastave na polzu vlasnika Starog zdanja i svih varošana Aranđelovca.

Tračak nade pojavio se pre desetak godina kad je Staro zdanje (i propalo preduzeće vezano za Bukovičku banju) kupio biznismen Miroljub Aleksić (koji na stotinak metara dalje ima hotel Izvor i akva-park) s namerom da ga pretvori u hotel vrhunske klase, a Banju vrati među ekskluzivna odmarališta-lečilišta.

Aleksić je u renoviranje Starog zdanja bio spremio sedam miliona evra, a u revitalizaciju Banje 30 miliona evra a sve ciljem da za pet godina Aranđelovac mapira kao jedan od najvećih turističkih brendova Srbije.

Aleksićev biznis plan pokazivao je da bi hotel Staro zdanje posle renoviranja i u prvih pet godina rada pomogao da Bukovička banja ugosti 200.000 turista svake godine.

I sad ide ona uobičajena računica – a da je svaki turista potrošio 100 evra dnevno, koliko li bi to para ostalo u budžetu opštine Aranđelovac za pet godina?

Ali, nije mu se dalo.

Naprednjačka vlast u Aranđelovcu započela je i vodila hajku koristeći sva sredstva moći i birokratske bahatosti da opstruira ulazak Aleksića u rekonstrukciju hotela Staro zdanje i modernizaciju Bukovičke banje.

Kulminacija se dogodila u leto 2019. godine kad su varoški naprednjaci (sa političkim satelitima i „grupom građana“) organizovali ulično-pijačarski performans prikupljanja potpisa nazvan „Sačuvajmo Staro zdanje od tajkuna“, sugerišući građanima da Aleksić hoće da narodu otme imovinu. Peticiju „za očuvanje“ Starog zdanja potpisalo je 3.930 građana.

Po već oprobanom naprednjačkom receptu prikupljanje potpisa pratile su razne druge „manifestacije“, kao recimo specijalno napisana himna uz koju su SNS aktivisti marširali ulicama i vitlali metlama (valjda da počiste tajkuna).

Bila je to kap koja je Aleksiću prelila čašu pa se odlučio da raskine privatizacioni ugovor s državom i „vrati narodu“ Staro zdanje i Bukovičku banju.

I svoj hotelski biznis preusmeri u Vrnjačku Banju.

To je bio signal varoškim lopovima da očerupaju i ono što je preostalo iz Starog zdanja posle prethodne epske krađe svega što je moglo da se iznese iz hotela (od sifona, do sijalica).

Ta nekad prelepa zgrada nesrećni je primer pedantnosti aranđelovačkih lopova (mnogi od njih nisu profesionalni kradljivci, viđeni su i pristojniji varošani koji veruju da su žrtve tranzicije) koji su marljivo skinuli i odvalili sve što je moglo da se iznese iz zgrade.

Staro zdanje danas izgleda kao zgrada u Mariupolju koju su Rusi raketirali u više navrata.

Elem, posle odlaska Aleksića, Staro zdanje i preduzeće Bukovička banja vraćeni su u status firme u stečaju i 2020. godine kupio ih je, u dogovoru s lokalnom vlašću, aranđelovački biznismen Radovan Milojević za 1,75 miliona evra.

Već sutradan, Milojević je kao dokazani patriota „Staro zdanje“ poklonio Aranđelovcu, uz objašnjenje da želi da taj kultni hotel – vrati narodu.

Međutim, dva dana kasnije ispostavilo se da se ne radi ni o kakvom Milojevićevom zadužbinarstvu, jer je Opština kupila od Milojevića „Staro zdanje“ za 526.000 evra.

I od tada je hotel Staro zdanje u vlasništvu opštine Aranđelovac.

Naprednjačka vlast fantazirala je u to vreme s raznim opcijama, između ostalog kako će od Starog zdanja napraviti reprezentativan objekat za razne vrste društvenih, naučnih, kulturnih i umetničkih manifestacija i događanja.

U međuvremenu, Staro zdanje bilo je nakratko iznajmljeno kao enterijer za snimanje nekog horor filma.

Kako su filmadžije otišle tako su sva vrata i prozori ostali otvoreni za lopove, narkomane, golubove, kišu i sneg.

I javašluk države kao vlasnika.

Javašluk se ušetao na velika vrata i zapalio Staro zdanje.

Nesumnjivo, nadležni državni organi otkriće ko je i zašto ložio vatru u hotelu.

Ali, Aranđelovčani ne traže tog neposrednog krivca.

Oni se samo pitaju da li će nadležni državni organi ispitati odgovornost vlasnika (lokalne države) čiji nemar nad vlastitom imovinom ima epske razmere.

Naravno, ne može se utvrđivati odgovornost Opštine kao entiteta, ali bi mogla odgovornost ljudi koji vode opštinu Aranđelovac i koji su pare iz opštinskog budžeta potrošili da bi kupili zgradu Starog zdanja.

Nije važno što od obećanja izgradnje reprezentativnog društvenog objekta nema ništa.

To može biti poruka za birače kad izađu na predstojeće izbore.

Mnogo je važnija poruka o odnosu prema poslovnim ljudima i poslovnim idejama koje mogu doneti nemerljive dobrobiti građanima.

Pravi nauk koji varošani u Aranđelovcu treba da najzad shvate je da država, oličena u ovom slučaju u likovima predsednika Opštine i opštinske vlade, nikada neće biti odgovoran vlasnik čak ni kad obećava vraćanje imovine narodu.

I da su previše lako dozvolili grupi neodgovornih političkih avanturista i neznalica da oteraju poslovnog čoveka čije su ideje mogle značajno da pomognu tom gradu.

Dok građani to ne shvate, biće sličnih varoških tragedija i banjskih agonija.

Autor je novinar, rođeni Aranđelovčanin

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.