Predizborni vetar i prašina patriotizma

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Lingvisti, Vujaklija i Jovanović objašnjavaju: -lat. patriota: ljubav prema domovini, otadžbini, svom narodu, rodoljublje, lokalni patriotizam, ljubav ograničena na zavičaj ili rodni grad; grčki, patriotes: zemljak od patrios, ocima ili precima svojstven, narodski, onaj koji voli otadžbinu, rodoljub. Milan Vujaklija ima još i reč patriomanija (lat. patriot, grčki, mania – pomama, strast, ludilo) preterana ljubav prema otadžbini. A psihologija kategoriše ljubav kao pozitivno osećanje.

Ovu navalu patriomanije u nezvaničnoj kampanji, možemo nazvati vlastomanija (lažna ljubav prema domovini, a iskrena prema težnji za vlašću) Koliko je patriotizam marketinški proizvod koji nude političari u vreme predizbornih kampanja? Kad nameću patriotizam, protagonisti raznih političkih opcija, gađaju pravo u emocije građana, pa polako idu ka uslovljavanju i dovode do instinkta (kao kod Pavlova) jer glasačima kad čuju reč patriotizam, treba da curi vodica na usta i da im srce jako lupa, a gladna creva da ućute.

Oni osećaju profesionalan ponos, oni stvaraju i nameću potrebu za patriomanijom. Da bi glasači verovali, potrebno je ukinuti razumne argumente. Potrebno je konzumenta patriotizma dovesti u stanje da on ne sme da kaže ili ga je sramota da kaže: „Ja ne znam šta je patriotizam, ja ne verujem u patriotizam koji mi nudite, ja nisam patriota“. To bi bilo uznemiravajuće i ne bi bilo pozitivno. Za ime sveta to ne bi bilo patriotski. Patriotski ponuđači nude svog vođu kao jedinog, istinskog patriotu na koga se svi građani treba da ugledaju. Razgovarajući sa mnogim pripadnicima raznih političkih opcija, svi oni tvrde isto: „Ja sam tu zbog vođe, pa ja sam tu zbog vođinih ideja.“ Vođine patriotske ideje nisu za preispitivanje. Već formirani i uslovljeni mediokriteti shvataju preozbiljno i veruju da samo on, vođa, može spasiti i njih, a i nas ostale. Za ime sveta, ima li ko drugi ideje osim vođe?

Koncept patriotizma možemo posmatrati kroz prizmu životinjskog sveta. Neke životinje žive zajedno u jatima, čoporima, krdima… Mnoge od njih obeležavaju, čuvaju i brane svoju teritoriju. Da li je to životinjski patriotizam? Neke političke opcije u sopstvenom, elementarnom nepoznavanju patriotizama nude njegova loša poređenja, mešanje s koječime, nenačitanost, lošu stilistiku. Izjednačavaju patriotizam s ekonomskim problemima, sa zakonima sa kojima se ne slažu, pa pitanje patriotizma svode na citate slavnih i sopstvene floskule. S tim da je cilj jasan: prokrčiti put do vlasti sve bacajući prašinu sa cipela ukraj puta, na glasače. Šta ako neki glasači nose naočare?

Priča o patriotizmu uvek uključuje razmatranje o tome gde je granica između patriotizma, nacionalizma i šovinizma. Patriotizam izražava ljubav prema zemlji, dok nacionalizam izdiže vlastitu naciju u odnosu na druge nacije, a šovinizam je mržnja prema nekom narodu. Mešanje patriotizma s nacionalizmom i šovinizmom, to mu dođe kao gradacija: loš, lošiji, najlošiji. Patriotizam (patriomanija), nacionalizam, šovinizam, eto nevolje… Dajte narodu nešto materijalnije, nešto kao hleb, nešto kao svima dostupno grejanje…

Da li je patriotizam zaista nasušan za bilo koju državu? Da li je dovoljno da umesto patriote, budemo ljudi koji poštuju svoj grad i svoju državu? Da li je patriotizam nametnuta vekovna tvorevina vladara, radi ostvarivanja sopstvenih interesa, a preko leđa, uvek napaćenog, naroda. Po pravilu se prvo popale mentalna i duševna sirotinja, a onda psihologija mase učini svoje. Koliko se patriotizam suprotstavlja civilizovanim normama ponašanja. Da li je patriotizam psihološka potreba neophodna za opstanak „vrste“, nekog naroda? Da li on ograničava razumnog čoveka da voli svoju državu? Da li je dovoljno svesti ga na potrebno i pragmatično?

Da li je za patriotizam dovoljno prvo osećanje, pa svest, onda delovanje u vidu širenja dobrote i kulture koju nosimo sa sobom kao narod? Mnoštvo je pitanja, a odgovori su različiti jer su i ljudi i interesi različiti. Od kako je patriotizam uveden u vokabular i u osećanja, uvek ga ljudski rod dovede do apsurda. Izgleda da nije problem patriotizam, da je problem primitivizam. Budimo dobri ljudi i neće nam trebati patriotizam da se iza njega krijemo. Razlikujmo laž od prevare, loše od dobrog. Humanost i dobrota neće uništiti svet.

U ovim smutnim vremenima, kao ovo naše predizborno, mnoge političke opcije počinju kampanju: upecaj ribe (narod) na mamac patriotizama. Hej, vi, pecaroši, nisu svi somovi, nemojte ih potcenjivati.

*Autorka je iz Zrenjanina