Relevantna udruženja, sindikat i medijska strategija

Nacrtom strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine predviđeno je da se država u roku od 18 meseci povuče iz državnih medija. U raspravi koja je prethodnih dana vođena u Kragujevcu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Nišu, Beogradu i Čačku, u kojoj je učestvovalo oko 120 ljudi, čak 90 odsto primedbi odnosi se na privatizaciju regionalnih i lokalnih televizija.

Ekspert Evropske komisije Sandra Pašić Hrvatin, koja je pratila raspravu, ukazala je na to da nema evropskog modela, ima samo evropskih standarda i njih se treba držati, ali i da svaka vlast preuzima odgovornost za poštovanje specifičnosti svog društva. Povlačenje države iz vlasništva u medijima je legitimna odluka, ali proces privatizacije mora razmatrati i problem socijalne sigurnosti i potrebe lokalnih zajednica koje, takođe, imaju pravo na lokalne samouprave.

Akcionim planom za sprovođenje strategije predviđeno je da se devet zakona ukine ili ponovo napiše. Za to je potrebna saglasnost u državi i podrška političkih partija, rekla je Hrvatin i upozorila da u ponuđenom planu nedostaju zakoni koji se odnose na transparentnost vlasništva i koncentraciju kapitala u medijima.

I upravo na te nedostatke ukazivao je u raspravi Sindikat novinara Srbije, čiji zvaničan zahtev da učestvuje u izradi ovog dokumenta nije prihvaćen. Naknadno objašnjenje bilo je – nije relevantan. Stav novinarskog sindikata je da se ne može pisati ozbiljna strategija bez analize stanja u medijima i objavljivanja rezultata privatizacije. A oni su katastrofalni: ugašeni mediji, poništene privatizacije, neisplaćene plate, sudski sporovi koji zbog stečajnih postupaka neće moći da se naplate, doprinosi uplaćeni samo na deo zarade, neplaćeni prekovremeni rad, zabrana sindikalnog organizovanja…

Ponuđeni dokument ne bavi se statusom zaposlenih i njihovim teškim polažajem. Stav radne grupe je da se mora obezbediti nezavisnost medija u ostvarivanju javnog interesa. Kako to zamišljaju predstavnici šest „relevantnih“ udruženja i asocijacija? Da li, zbilja, veruju da je to moguće sa obespravljenim, osiromašenim, poniženim, uplašenim i ućutkanim novinarima?

Zaposlenima u medijima ne treba medijska strategija, već zakoni i kolektivni ugovori – granski i kod poslodavca. Kolektivni ugovor najbolje štiti radna i profesionalna prava. U Srbiji nema granskog kolektivnog ugovora, nema ni dijaloga između poslodavačkih i sindikalnih organizacija jer ga opstruišu ugledna novinarska imena raspoređena u šest „relevantnih“ udruženja i asocijacija.

U medijima čiji su čelnici decenijski deklarativni borci za slobodu profesije – nema sindikata, iz čega sledi zaključak da je kolegama toliko dobro da jedini u Srbiji ne koriste zakonsko pravo na sindikalno organizovanje i angažovanje. Istina je, međutim, da je strah od otkaza glavni razlog nepostojanja sindikata u privatnim medijima.

Problemi na srpskoj medijskoj sceni, mnogo jasnije od domaćih eksperata, vide kolege iz Evropske federacije novinara. Izvršni komitet EFJ prihvatio je poziv novinarskog sindikata da Srbija bude domaćin Godišnje skupštine EFJ. Na skupu održanom od 15. do 17. juna u Beogradu, čijem otvaranju je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik EFJ Arne Kening predočio je da treći put za tri godine dolazi u Srbiju, a da je položaj zaposlenih u medijima sve teži.

U zemljama Evropske unije ne donose se medijske strategije, već medijski zakoni. Dva ključna zakona, o transparentnosti vlasništva u medijima i koncentraciji nisu našla mesto među 18 rubrika o planiranoj aktivnosti Akcionog plana za sprovođenje strategije. Upravo na donošenju ta dva zakona insistirano je u prošlogodišnjoj raspravi o Medijskoj studiji koju su ponudili evropski eksperti, ali od koje se odustalo – zbog bojkota Asocijacije medija.

Nacrt medijske strategije, u čijem pisanju su učestvovali i predstavnici pomenute asocijacije, a koji su, istovremeno, i ugledni članovi još nekih „relevantnih“ udruženja, usaglašen je, s ponosom je konstatovala radna grupa – interesi će biti zaštićeni. Čiji? Na zaposlene se nisu ni osvrnuli.

Hoće li Ministarstvo kulture biti samo puki oglašivač tekstova iz javne rasprave ili će se USUDITI da se suprotstavi zahtevima onih koji su se proglasili vlasnicima priče o slobodi medija i postali prepreka boljem položaju medijskih radnika? USUDITI se, danas znači vratiti dostojanstvo i ugled profesiji. U protivnom, umesto „kontrolora društva“ imaćemo izvršioce u službi krupnog kapitala i politike.

Autorka je predsednica Sindikata novinara Srbije