Sirotinja i bogataši

Sirotinja u Srbiji, sudeći prema podacima Crvenog krsta, teška je i Bogu i državi. Naš list juče je objavio da najbogatiji ljudi u Srbiji nisu evidentirani kao donatori Crvenog krsta za pomoć siromašnima, iako su neki od njih na svetskim listama milijardera.
Prema podacima Poreske uprave u Srbiji je u toku prošle godine udvostručen broj milionera: 18.175 građana prijavilo je veći godišnji prihod od 1.142.820 dinara. Među ovim poreskim obveznicima verovatno pretežu oni čijih stotinjak hiljada dinara mesečne zarade ne obezbeđuje ulaznicu u bogataško društvo. Ali, notorna je činjenica da se na vrhu socijalne piramide, u državi koja još grca pod bremenom tranzicije, nalazi nemali broj „dinastija“ kojima je dostupan i najviši nivo luksuza, prepoznat u američkim TV sapunicama. S druge strane, ozbiljna istraživanja ukazuju da približno 2,8 miliona ovdašnjih stanovnika svojim prihodima ne može da podmiri osnovne životne potrebe sadržane u takozvanoj potrošačkoj korpi i da čak milion i po njih živi u ekstremnoj bedi.
Srpski političari nerado govore o novoj finansijskoj eliti. Razlog su verovatno razgranate javne i tajne veze s njima koje političkim strankama direktno pomažu u borbi za vlast. Zauzvrat, finansijerima se dodatno obezbeđuje nedodirljivost i, naravno, nastavak enormnog bogaćenja. Zanimljivo je da ovdašnja vlast, ma koje partijske boje bila, ništa radije ne govori ni o siromaštvu. Kada to i čini, ona ukazuje na rast životnog standarda uz neizbežno podsećanje na devedesete i tadašnji ekonomsko-finansijski kolaps Srbije. Pored toga, nadležni za socijalnu politiku barataju statistikom u koju je teško poverovati upravo zbog spornih metoda kojima se meri siromaštvo. Stoga podaci, bez izuzetka, ukazuju na konstantno smanjenje onih kojima je potrebna pomoć. Socijalna beda nije omiljena tema ni političara u drugim državama, ali se na ovim prostorima ona jednostavno nameće na svakom koraku – viri iza svakog ugla, iz kontejnera, sa svakog drugog prozora, iz bezbroj novčanika…