Smrt tokom prisilnog preseljenja

Hasan Servet Oktem Neka ovo bude moja poslednja reakcija upućena gospodinu Milutinu Mitroviću u vezi sa navodnim genocidom nad Jermenima. U protivnom, to bi se moglo smatrati uzurpirnjem prava na odgovor i nepoštovanjem čitalaca Danasa.
Tragični događaji o kojima je reč dogodili su se 1915. godine tokom Prvog svetskog rata, dok se Osmanska imperija borila protiv Ruske i Britanske imperije, Francuske i ostalih. Jermeni iz Osmanskog carstva oslanjali su se na Ruse i evropske sile da stvore Jermeniju na osmanskom tlu. Jermenski pobunjenici učinili su sve kako bi uništili Osmansku imperiju i dobili svoju državu. Od 1882. do 1915. bilo je ukupno 37 jermenskih ustanaka na osmanskoj teritoriji. Jermenski pobunjenici stali su na stranu ruske osvajačke vojske kako bi potpomogli rusku pobedu i doprineli porazu Osmanlija u Prvom svetskom ratu. Jermenske bande masovno su masakrirale muslimanski živalj u toj oblasti. Zbog toga je osmanska vlada donela odluku da Jermene raseli u južne delove carstva (današnja Sirija). Tokom prisilnog preseljenja, mnogi Jermeni stradali su usled teških uslova poput gladi, bolesti i banditskih napada na kolone jermenskih prognanika.
Jermenska verzija pomenutih istorijskih činjenica je da je „milion i po ljudi jermenskog porekla stradalo kao žrtve genocida izvršenog u Turskoj“. Maja 1985. godine, više od šezdeset američkih akademika – specijalista za tursko-osmanske i bliskoistočne studije, objavilo je zajedničku deklaraciju kako bi odbacili optužbe za genocid i naglasili da su događaji iz 1915. bili ratni sukobi između dveju zajednica – jermenske i muslimanske. Jedan od potpisnika bio je i svetski priznati profesor Bernar Levi. Turska nikada nije umanjivala razmere jermenskog stradanja. Istovremeno, Turska ne prihvata da se na događaje iz 1915. gleda izdvojeno od prethodnog stradanja muslimanskog stanovništva te oblasti duž granice sa Rusijom. Glavni uzrok ove tragedije je činjenica da su se Jermeni stavili na stranu osvajačkih neprijateljskih vojski.
Novinar Mitrović spominje mnoge knjige, časopise i enciklopedije u kojima se pominje „genocid nad Jermenima“. To je posledica osamdesetogodišnjih militantnih aktivnosti jermenske dijaspore. Gospodin Mitrović dodaje da su 44 države usvojile deklaracije i rezolucije kojima se osuđuje „genocid nad Jermenima“. To je takođe činjenica ali, srećom, ni stotinu i više knjiga uz trideset ili četrdeset skupštinskih odluka nije dovoljan dokaz da je Osmansko carstvo počinilo genocid nad Jermenima. Genocid je zločin protiv čovečnosti jasno definisan Konvencijom Ujedinjenih nacija iz 1948. Ne osećam potrebu da se dalje upuštam u obrazlaganje zakonskih uslova da bi se neko ubijanje označilo kao genocid. Pretpostavljam da novinar sa Balkana koji je pomno pratio optužbe za genocid protiv Savezne Republike Jugoslavije i pročitao nedavnu presudu Međunarodnog suda pravde može da napravi razliku između genocida, masakra, ubijanja, etničkog čišćenja i sličnog.
Dozvolite mi da skrenem pažnju vašim poštovanim čitaocima da su sve jermenske rezolucije ili deklaracije usvojene od strane različitih nacionalnih parlamenata u stvari politički motivisane odluke koje zanemaruju pravne dimenzije Konvencije iz 1948. Mnoge zemlje Južne Amerike usvojile su takve rezolucije pod pritiskom etničkih Jermena koji u njima žive. Isto objašnjenje važi i za SAD, Kanadu i Francusku, u kojima smo svedoci postojanja jakih i dobro organizovanih jermenskih zajednica. I neke zemlje koje gaje tradicionalno neprijateljstvo prema Turcima upotrebile su svoje skupštine da se pridruže jermenskoj anti-turskoj kampanji.
Dozvolite mi da završim ovaj tekst time što ću reći da je bivša holivudska zvezda a sadašnji guverner Kalifornije, gospodin Arnold Švarceneger, koga novinar Mitrović takođe citira, apsolutno u obavezi da podrži jermenske tvrdnje, imajući u vidu masovnu podršku jermenskih birača koji su doprineli njegovom izboru. Po pravilu, nema tog kalifornijskog političara koji bi mogao da bude izabran za tamošnjeg guvernera, a da ne podrži jermenske navode o genocidu.