Foto: EPA-EFE/JUSTIN LANEJavni politički narativi koji nam se ovih dana i nedelja serviraju putem medija i u ovoj iznuđenoj predizbornoj kampanji razdvojeni su u dva dijametralna pravca.
Ne možemo se oteti utisku da jedno potire drugo, te da običan posmatrač uočava šizofreniju u javnom diskursu. S jedne strane servira nam se priča da, eto, izbori nam se približavaju i da su nam dični vlastodršci morali zapušti nos na zahteve šatro opozicije koja je pristala pod tim i takvim uslovima da ipak izađe na izbore!
Tu pre svega mislim na one konstruktivne opozicione delatnike koji svesno ili nesvrsno direktno rade za Vučića, podržavajući ga u nemanju političkih kapaciteta da shvati koliku će štetu njegova želja za neograničenom vlašću načiniti celom srpskom narodu.
Ovi predstojeći izbori će nam upravo to i pokazati, jer pobednik se već unapred zna. Postupak opozicije isključivo Vučiću daje snagu, pravo i poziciju da domaćoj vaskolikoj publici i biračkom telu servira stari, „došminkani“ nacionalistički pristup sa nejasnom nacionalnom politikom koja suštinski uopšte ne korespondira sa istinom koja nas ophrvava svih ovih godina od kako je Vučić na vlasti.
Prva i osnovna stvar je ta da Vučić spinovanjem za domaću publiku Rezolucije o Srebrenici saopštava Srbiji da je vaskoliki svet optužio naš narod Sorabski za genocidan.
Ako ste pročitali tu rezoluciju, videli ste da nijednom rečju Srbi nisu proglašeni, niti apostrofirani za genocidan narod, nego je reč o pojedincima koji su napravili tu genocidnu tvorevinu, a on spinovanjem Rezolucije za domaću javnost pokušava da izazove bes nacije ubeđujući nas da smo eto, mi svi zajedno genocidni i da je nepravda Evrope i sveta velika, gotovo epskih razmera.
Došli smo dotle da se ježimo te pravne kvalifikacije koja jasno govori šta je genocid i ako uđemo u suštinu, čisto pravno i aksiomski Srebrenica je apsolutni genocid.
Opasnost leži u tome što će svi koji napišu ovakve redove u Vučićevoj Srbiji postati izdajnici, državni neprijatelji i ljudi koje treba na svaki način eliminisati iz društva, javnog i političkog života. Novinari, intelektualci i svi slobodno misleći ljudi u našoj zemlji postaće žrtve ovakve političke pogubnosti.
Već se prave spiskovi za neka buduća vremena u kojima će te i takve slobodnomisleće intelektualce takozvani veliki Srbi evidentirati i kada dođe momenat eto prilike za osvetu prema istini.
Vučićeva igra na dve stolice „Istok-Zapad“ dovodi nas sve u jedno totalno ludilo iz kojega ćemo se svi zajedno izuzetno teško iskobeljati.
Žalosno je što je deo srbijanske opozicije „legao na rudu“ i potpuno igra igru po Vučićevim političkim notama. Sa velikom zaleđinom patrijarha i onog Dodika, koji je pre par godina govorio da je Srebrenica genocid, a danas šizofreno demantuje sebe i priča ono što se svodi na dnevnu politiku, a to je relativizacija tog zločina koji su Miloševićevi satrapi izveli potpomognuti tadašnjom konstruktivnom opozicijom kroz personifikaciju Arkana, Šešelja, i licemernog holandskog ogranka UNPROFOR-a i raznih bitangi sa zapada kojima je ovakva genocidna Srebrenička tvorevina u datom trenutku i te kako odgovarala.
Gospodo, hoću da vam kažem da meni nije jasno zar ne vidite kuda sve ovo vodi, u kakvu nesreću vodi ceo srpski narod i kakva nas moralna i geopolitička nesreća očekuje u narednom periodu.
Ovi, ovako koncipirani izbori drugog juna će biti samo jasan pokazatelj na šta smo svi spremni, zbog neke šake opozicionog političkog benefita da pristanemo.
Jasno je da je Vučić već odavno sa svojim zapadnim podržavaocima ovo pripremio, jer njemu nema nazad. On mora da ispuni obećano, odnosno ono što su od njega zahtevali i što već dobrano radi prodavanjem Kosova, rasprodajom zemlje i to onako, bez pardona!
On će biti na vlasti sve do onoga momenta dok ne ispuni ono što se od njega očekuje, te mu je dozvoljeno da jednu priču servira domaćoj publici, dok potpuno drugačiju priča u Briselu ili Njujorku, što odgovara opet onima kojima je on politički favorit na Balkanu.
Ovo nije moj skepticizam, nego realnost sa kojom živimo sve ovih deceniju i nešto više.
Neka nam je Bog u pomoći i nemojmo se nadati da će doći do ikakvih promena u ovoj državi dok se u Srbiji ne stvori kritična masa od bar milion ljudi na ulicama, i dok ne budemo došli u situaciju generalnog štrajka koja će ga, siguran sam, po sili političkog zakona baciti na đubrište istorije i sramote, praćenog hordama ucenjenih sendvičara i organizovanih autobusa koji jezde Srbijom promovišući stavove koje nam predsednik (dakako Vučić) i predsednica skupštine serviraju kao jedine pravoverne patriote, a mi treba da odlučimo da budemo veverice ili somovi koji se hvataju na bućku.
Ako sve ovo ne vidimo i nije nam jasno nema nam spasa, a ni perspektive. Dotle će murali Mladićevi, Arkanovi i sličnih krasiti naše zgrade diljem Srbije. Nemamo kompas i to baš nikakav zbog čega se sudaramo sa ostatkom sveta i sami sa sobom.
Ništa ne mislim bolje ni o Oluji koja je u Hrvatskoj nacionalni praznik, a to njima na dušu…
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
